„Не живим више ја, него живи Христос у мени“
Са празником Светих апостола Петра и Павла изашао је из штампе нови број „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије Црногорско-приморске. У вези са празником објављено је предавање протојереја ставрофора Гојка Перовића под називом „О Светом апостолу Павлу и његовим посланицима“. А посланици Господњи и посланици Светих апостола јесу они који настављају дјело и Светог Павла и осталих Христових ученика, посланици какав је архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
У овом броју објављена је његова бесједа коју је изговорио на Духовној академији у манастиру Стањевићи на Тројичин дан поводом храмовне славе и поводом годишњице Светог и великог сабора Православне цркве на Криту, бесједа под називом „Сабор на Криту – свједочанство да је Црква Божија жива и данас“. На тој академији говорио је и архиепископ катарски Макарије, изложио је своје виђење сабора у бесједи „Свети и велики сабор – глас цјелокупног православља“. Дакле, на првим страницама часописа налазе се текстови везани за годишњицу Светог и великог сабора Православне цркве који је одржан на Криту прошле године. Читаоци се могу упознати са одлукама тог Сабора.
У Бару је у мају освештана прва црква посвећена Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу. Догађај је описао Рајо Војиновић у својој репортажи „Храм који је слетио с неба“. Том приликом бесједио је Матија Бећковић, чије слово „Ловећенски Тајновидац“ „Светигора“ интегрално преноси.
У новом броју неколико текстова је посвећено годишњици савезничког бомбардовања Подгорице 1944. Један од њих је „На бомбама – „Срећан Ускрс“ ћирилицом!“ Објављен је архивски препис извјештаја, првог званичног документа који се тиче незапамћеног злочина, тај документ је оставио свештеномученик Петар Ускоковић. Дана 7. маја 2017. у цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици одслужен је парастос жртвама бомбардовања Подгорице. На парастосу је говорио владика Амфилохије „Овдје су озваничили братоубилаштво“.
На овогодишњем Сабору СПЦ лику светих прибројани су Новомученици Пивски, Велички и Горњеполимски, на предлог владике Јоаникија, о чему говори текст „Никада није касно да се дуг испуни“, а на поетски ниво трагични догађај полома у Пиви уздигао је Веселин Матовић пјесмом „Кад се Пива на Небо селила“.
Ове године обиљежава се 320 година од блаженог престављења преп. Стефана Пиперског. Нова „Светигора“ доноси „Кратко житије светог Стефана Пиперског“. На литургији у Пиперима бесједио је епископ диоклијски Кирило
„Преподобни Стефан – истински чувар вјере и предања“. О другом нашем великом истинском чувару вјере и предања – светом Јустину Ћелијском казује бесједа митрополита Амфилохија „Нова рана на тијелу Светосавске цркве“. Она рана српског народа која не зараста јесте Косово свето, које је наша крва и наш живот, о тој рани на Видовдан ове године у Грачаници и на Газиместану бесједио је владика Атанасије херцеговачки „Косово је истина, а не мит“. Спознањем те истине могуће је и обновљење и вјере и душа и храмова, какав је храм на Ублима, на чијем освећењу је говорио др Радомир Прелевић „Да бисмо се и ми обнављали“. А један од свједока обновљења на тлу Црне Горе је Цетињска богословија, која је и ове године изњедрила нову генерацију свршених богослова, о чему пише теолог Александар Вујовић.
На страницама „Светигоре“ налази се Благодарствено писмо митрополита кијевског Онуфрија у знак помоћи коју је Митрополија цроногорско-приморска упутила Светоуспењској светогорској лаври.
„Светигора“ даје неколико саопштења: Саопштење за јавност Светог архијерејског сабора СПЦ са редовног засједања и Обраћање вјерном народу са засједања, и саопштење Иницијативног одбора за заштиту природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Морача. Ту је и обавјештење да је црква на Крушевцу враћена митрополији.
На самом крају у хроникама часописа поређани су важни догађаји који су се десили у овом Петровском посту у свијету, помјесним црквама, Отачаственој цркви и Митрополији црногорско-приморској.
.png)
