Поводом информација које су се протеклих неколико дана појавиле у средствима јавног информисања, а које се тичу протонамесника Саше Огњановића, привременог пароха Друге белошевачке парохије у Крагујевцу и тешких клевета изнетих према Епископу шумадијском Господину Јовану, обавештавамо сву богољубиву и истинољубиву браћу и сестре о следећим чињеницама:
Протонамесник Саша Огњановић је на Другу парохију белошевачку у Крагујевцу постављен 2007. године од стране Епископа шумадијског Господина Јована. Протеклих пет година Епископ је више пута позивао и подстицао свештеника Сашу Огњановића да више ради на свом богословском усавршавању. Међутим, позиви Епископа нису наишли на разумевање свештеника Саше, који, илустрације ради, од 2009. године, када је узео благослов за упис на Богословски факултет, није Епископа известио да је положио бар један испит, нити да уопште студира.
Више од године дана Епископ је тражио да му свештеник Саша одговори да ли има неких личних, породичних или неких других проблема, али свештеник Саша ништа није одговарао. Једном приликом Епископ је свештенику Саши отворено рекао Саша, ако ти је тесно у Епархији шумадијској, тражи где ће ти бити добро. Међутим опет је изостао било какав одговор.
У том смислу, а у жељи да пробуди и покрене свештеника Сашу на одговорнији рад, Епископ му је упутио допис (КЕбр. 1219 од 23. августа 2017. године) којим му је предложио условни канонски отпуст за неку од епархија СПЦ, чиме је желео да свештенику Саши каже, уколико мислиш да немаш потребе за даљим напретком и усавршавањем, питај неког од епископа СПЦ да ли, са таквим ставом какакв си заузео, жели да те прими у подручну му Епархију. Дакле, овом поруком, Епископ није, а нити је то могао, свештеника Сашу да премести у неку другу епархију СПЦ. Такође, Епископ је свештеника Сашу позвао да у року од 30 дана достави извештај у коме је требао да одговори шта је урадио по овом акту. Другим речима, да одговри да ли се обраћао неком од Епископа СПЦ и какав је одговор добио.
Извештај о поступању по овоме свештеник Саша није доставио у року, а ни након његовог истицања.
Епископ шумадијски је потом упутио допис КЕбр. 1456 од 6. октобра 2017. године, којим је свештеника Сашу позвао да достави изјаву и одговори шта је урадио по питању акта КЕбр. 1219 од 23. августа 2017. године.
Будући да свештеник Саша Огњановић није одговорио ни на овај позив, Епископ је актом КЕбр. 1532 од 30. октобра 2017. године, поново позвао свештеника Сашу да достави извештај о поступању по допису КЕбр. 1219 од 23. августа 2017. године.
Ни на овај позив свештеник Саша није доставио тражени извештај, већ је у свом маниру, игнорантски, затражио да му се појасни о каквом је извештају реч.
У међувремену, Епископ је приликом прегледа деловодног протокола Црквене општине и парохија белошевачких, установио да је свештеник Саша Огњановић фалсификовао допис КЕбр. 1219 од 23. августа 2017. године тако што је у четвртом пасусу, после текста „да у року од 30 дана прибави канонски пријем за неку од епархија СПЦ која ће Вас као таквог примити“, руком дописао ,,вероватно најгорег“, при чему је ту констатацију унео и у деловодни протокол, мада она не стоји у документу који је добио од Епископа.
На основу прегледа деловодног протокола и регистра са документима Црквене општине и парохија белошевачких, извршеног на основу одлуке КЕбр. 1485 од 11. октобра 2017. године, констатовано је много озбиљних пропуста, за које одговорност сносе сви свештеници при храму Светог великомученика кнеза Лазара, али у највећој мери свештеник Саша Огњановић који је према расподели дужности у братству имао обавезу, да поред осталог, заводи опште акте у деловодни протокол и да се стара о чувању примљених докумената. Интересантно је да је оригинални документ КЕбр. 1219 од 23. августа 2017. године свештеник Саша узео из регистра у који је ставио његову фотокопију, одбивши да оригинални документ врати у регистар са образложењем да је њему лично упућен. Поменути акт јесте упућен свештенику Саши, међутим није реч о приватној преписци, јер да јесте, не би се заводила у деловодни протокол архијерејског намесника лепеничког и деловодни протокол Црквене општине и парохија белошевачких.
Епископ је 7. новембра 2007. године примио на разговор свештеника Сашу Огњановића и господина Милана Алексића из Белошевца, који је том приликом рекао да говори у име парохијана Друге белошевачке парохије. Разговору, који је трајао скоро два сата, присуствовали су сви свештеници храма Светог великомученика кнеза Лазара у Белошевцу, архијерејски намесник лепенички, aрхијерејски заменик Епископа шумадијског и секретар Епископа шумадијског. Том приликом, господину Алексићу су предочене ове чињенице, као и то да је, поред низа пропуста, суштински преступ свештеника Саше Огњановића одрицање послушности Епископу, показано и тиме што већ два месеца одбија да напише извештај шта је урадио у вези акта КЕбр. 1219 од 23. августа 2017. године. Током овог разговора свештеник Саша, осим правдања својих поступака, није затражио опроштај од Епископа, нити се извинио за почињене пропусте и преступе.
Два дана касније, свештеник Саша Огњановић је затражио од Епископа да га прими како би му саопштио да је размислио о свему и да жели да Епископу каже шта је одлучио. На овај захтев, Епископ је одговорио одлуком КЕбр. 1567 од 9. новембра 2017. године, којом је, поред осталог, подсетио свештеника Сашу на више пута показану непослушност и да није ништа учинио да промени своје понашање. Међутим, ни ове речи, као ни савет архијерејског намесника лепеничког да поступи по одлуци Епископа, нису наишле на разумевање свештеника Саше.
О чему је размишљао и шта је свештеник Саша одлучио, свима који желе да ово питање правилно разумеју, више је него јасно.
После седам дана од овог разговора, тачније 15. новембра 2017. године, уследила су срамотни догађаји испред храма Светог великомученика кнеза Лазара у Крагујевцу, када је један ученик богословије, који је тога дана певао на Светој Литургији, доживео ударац песницом у потиљак.
Извршиоца овог недела припадници полиције су одмах открили и против њега поднета је пријава правосудним институцијама.
За невиђено вређање Епископа шумадијског и претње које су му упућене, свештеник Саша, који је сво време био присутан у народу, није рекао ни једну реч, нити је после овог догађаја покушао да се пред Епископом огради од поменутих догађаја. Напротив, после више пута поновљеног питања шта има на све ово да каже, он 15. новембра 2017. године, пред свим свештеницима цркве Светог кнеза Лазара и представницима полиције одговара да нема ништа да каже и да би он морао да крене да свети водицу.
Потом су уследили и такозвани самоиницијативни скупови грађана од 24. и 26. новембра 2017. године, као и најаве нових окупљања. Колико су скупови „самоиницијативни“ може се видети и по чињеници да се комуникација између архијерејског намесника лепеничког и свештеника Саше од 22. новембра појавила већ 23. новембра на facebook налогу групе која подржава свештеника Сашу, а у ствари га води у раскол и изгони из реда црквене јерархије. У овом контексту треба посматрати и наводну „неумешаност“ свештеника Саше у ове догађаје и на текстове у медијима, будући да се наводи из дописа КЕбр. 1219 од 23. августа 2017. године, за који свештеник Саша каже да је упућен њему лично, такође „самоиницијативно“ појављују на порталима и у новинама.
Полазећи од права заснованих на канонима и Уставу Српске Православне Цркве, Епископ шумадијски је 17. новембра 2017. године донео одлуку којом је протонамесник Саша Огњановић разрешен дужности привременог пароха другог белошевачког и премештен на дужност привременог пароха Друге рековачке парохије. Та одлука прочитана је свештенику Саши Огњановићу у присуству чланова братства храма Светог великомученика кнеза Лазара 22. новембра 2017. године. Том приликом је са свештеником Сашом договорено да се истог дана у 17, 30 часова, у канцеларији храма Светог великомученика кнеза Лазара у Белошевцу, изврши примопредаја. После пола сата свештеник Саша је затражио да се примопредаја обави сутрадан, 23. новембра, да би се потом предомислио и затражио да се то учини 24. новембра 2017. године.
Међутим, свештеник Саша ни 24. новембра 2017. године није поступио по одлуци Епископа, одбивши да прими одлуке о разрешењу и постављењу, тако да је Друга парохија белошевачка поверена у опслуживање свештенику Љубомиру Радићу, пароху Треће белошевачке парохије, док је Друга рековачка парохија остала упражњена. Свештенику Саши Огњановићу је остављена могућност да ову парохију прими, наравно у року који предвиђа Устав СПЦ. Напоменули би да се и претходник свештеника Саше Огњановића на другој парохији белошевачкој, јереј Младен Ђурановић понео на исти начин када је свештеник Саша уведен у дужност пароха другог белошевачког.
Уместо да преузме дужност на Другој рековачкој парохији, свештеник Саша Огњановић одлази на боловање 23. новембра, при том 24. новембра, док је на боловању, свештенослужи у храму Светог великомученика кнеза Лазара. Јасно је да свако може да се разболи и да болест не бира ни место ни време, међутим одлазак свештеника на боловање регулисан је црквеним прописима који јасно предвиђају да је за одобрење одсуства са парохије потребно да свештеник поднесе молбу, да уз молбу достави и лекарске налазе и да све проследи преко надлежног архијерејског намесника Епископу који потом одобрава одсуство са парохије и одређује свештеника који замењује оболелог свештеника (члан 32 Уредбе о парохијском свештенству СПЦ).
Међутим, свештеник Саша Огњановић то није учинио, већ је наставио да поступа супротано утврђеном поретку, тако да је себе лишио и принадлежности са Друге рековачке парохије која му припадају док је на боловању.
Све наведено је разлог што је свештеник Саша Огњановић од 27. новемба 2017. године стављен под забрану свештенослужења и против њега је покренута истрага, док ће предузимање даљих корака зависити од резултата истраге и других последица његових преступа.
Ове чињенице предочавамо свим добронамерним хришћанима у нади да ће разумети и прихватити да Црква има своје прописе и свој поредак који мора поштовати свако ко жели да буде члан Цркве, а посебно онај ко жели да припада црквеној јерархији. Бесмислице у текстовима објављеним овим поводом у појединим новинама и на порталима не заслужују никакав коментар, будући да су противуречне саме себи. Увреде и клевете изнете према Епископу шумадијком, нажалост, постале су уобичајен манир и заслужују само једну реченицу: Оче, опрости им, јер не знају шта чине (Лк 23, 34).
Из канцеларије Епископа шумадијског
Извор: Српска Православна Црква
