Научним скупом на тему „Живот и страдање у Зети – Црној Гори у XVII вијеку“ у Светосавском дому у Цркви Светог Ђорђа и Света 42 Новомученика момишићка у Подгорици, данас је почело дводневно обиљежавање 330 година од страдања четрдесет момишићких ђака и њихових два свештеноучитеља, које је Сулејман паша Бушатлија спалио 1688. на Малом брду у Момишићима као одмазду за тада изгубљене битке са Црногорцима.
Научини скуп на којем је десетак научника и истраживача из разних углова говорило о животу током 17. вијека, који је остао упамћен као период великог страдања православног народа на овим просторима, благословио је и отворио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије .
Говорећи о смислу мучеништва Mитрополит Амфилохије је на почетку свог излагања подсјетио да се на јелинском језику мученик каже мартис и да то значи свједок, онај који свједочи.
„У људском животу има разних врста свједочења. А најубједљивије јесте свједочење Христа Господа мученичком крвљу. Међу њих ево, спадају и овдашњих двојица свештеномученика и четрдесет ђака мученика. А прије њих, ево их прослављамо заједно са њима, и оних 40 севастијских мученика, који су у древнија времена такође посвједочили Христа проливањем своје мученичке крви“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Нагласио је да је 17. вијек за наше просторе и наш народ сличан крају 20. и почетку 21. вијека.
„Морејски рат, који се тада одиграо, преламао се преко бића и простора нашег народа, све од Беча, па доље до Скопља… Било је то, дакле, вријеме великог страдања народног, сличног данашњем, када смо се поново нашли на раскршћу свјетова и на сукобу истока и запада, ништа мањем, ако не и трагичнијем сукобу, иако можда не и нечовјечнијем, јер је с обзиром на модерније услове у питању много разуђени и шири сукоб“, истакао је он.
Додао је да је то, као и данас било вријеме сеоба.
„Онда је то било од Турака, а данас од бомби НАТО пакта. Ондашња сеоба догодила се двије године након покоља овдје у Момишићима, 1690. под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, који је наш одавде Цетињанин из Бајица. Око 70.000 људи је кренуло тада са Косова и Метохије. Иза тог догађаја су остале и масовне гробнице. Рецимо, поред манастира Жиче има велика гробница, мислим да је око 30.000 људи ту побијено. Владика Николај, Божји човјек је тамо сакупио те мошти и направио неку врсту малог метога жичког манастира. А овдје, ево видите, шта се у то вријеме догађало“, рекао је Владика Амфилохије.
Закључио је је да се у том смислу ништа суштински не мијења.
„Ту смо и данас, на том раскршћу, на вододјелници свјетова били и остали… Преко наших леђа се прелама судбина модерног свијета, Европе и Азије. И ево нас опет овдје да се поклонимо помену оних који су остали вјерни Христу Богу и своме историјском наслеђу, двојици свештеника и четрдесет ђака мученика. Кроз овај скуп и сјутрашњу Литургију и академију и ми свједочимо, и ми постајемо свједоци свога времена и настављамо свједочанство вјекова“, поручио је, отварајући скуп, Митрополит Амфилохије.
Најављено је да ће радови са овог скупа бити у току године објављени у посебном зборнику.
У цркви Светог Ђорђа и Света 42 мученика момишићка данас ће у 18 часова бити одржана празнична вечерња служба.
Митрополит Амфилохије са више архијерејима и свештенством, такође у Момишићкој цркви, сјутра 24. марта, у 9 часова, служиће Свету архијерејску литургију.
Дводневно обиљежавање 330 година од страдања момишићких новомученика завршава се сјутра вече, када у крипти храма Христовог Васкрсења, у 19 часова, почиње свечана духовна академија. Вјерни народ најприје ће имати прилику да види краткометражни играни филм о страдању мученика момишићких, а затим ће на сцену изаћи чувени фрулаш Бора Дугић. Обиљежавање овог јубилеја завршиће се уз звуке Дугићеве фруле и пјесму и игру Националног ансамбла „Коло“ из Београда.
Свети архијерејски сабор СПЦ унио је 17. маја 2012. у Диптих светих Православне цркве Новомученике момишићке. Њихово свечано проглашење за угоднике Божје извршено је 19. маја 2012. на саборној Светој архијерејској литургији у спомен-храму Св. Саве на Врачару.
