На трибини Удружења књижевника Црне Горе „Ријеч четвртком“ на Немањином граду у Подгорици синоћ је представљена књига поезије Архиепископ цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија „Трептаји неизрецивог“.
Књижевник Будимир Дубак рекао је да се у темељу поезије Митрополита Амфилохија налази чудесно искуство светог.
Дубак, који је аутор предговора за ову књигу поезије, сматра да само Богом надахнути пјесници и велика поезија, које нема без дубоке вјере, творе лучу која освјетљава просторе тајне и представља созерцавање Божанске свјетлости.
„Поезија Митрополита Амфилохија је појање новог пустињака цетињског. Она је допуна молитве у олтару храма, она је радосно-тужно славословље Господу и Његовој творевини. Она је језик на којем се саопштава да је у језику спас“.
Дубак наглашава да Митрополит Амфилохије у својим стиховима наглашава спасењску тајну Христове науке.
„Као што Свети Николај Велимировић куди због неискрене молитве и богохулништва, тако се и Митрополит Амфилојхије обраћа онима који ратују против Бога или се лажно моле у пјесми ‘Молитва без крила’. Молитва у виду птице без крила оличава лажну вјеру и лажну љубав према Богу. Таквим молиоцима је Свети Николај поручивао: Вша молитва није молитва, него торбарење“, рекао је он.
Додао је да Митрополит Амфилохије, ходећи овим свијетом, посматра камен, ријеку и град и да у свему види Бога.
„Упоређујући Његоша и Лазу Костића, Милан Кашанин каже да су њихове најбоље пјесме настале из молитве. За Митрополитову поезију би се могло рећи да је цијела настала из молитве“, закључио је Дубак.
Пјесник Радомир Уљаревић је у име издавача, „Штампара Макарија“и „Ободског слова“ рекао да Митрополит Амфилохије пише стихове као да милује руком све што види, све обухвата погледом пуним љубави.
„Све то у сваком тренутку он тајновиди оним тајним, другим оком. У сваком тренутку као да гледа на оба свијета. Зато су оово његова свједочења о овом и истовремено о оном свијету“, сматра Уљаревић.
Он каже да су Владичини стихови својом успутном, ненаметљивом формом прије слични записима из Његошеве ‘Биљежнице’, него пјесничким књигама.
„Правдајући се на једној промоцији да то и није поезија, Митрополит је рекао да су то само неке његове ‘узгредице’. А једном другом приликом је говорећи о Његошевој ‘Биљежници’, рекао отприлике ‘у овим Његошевим узгредицама’… Дакле, ја сам помислио да та моја асоцијација није била без основа“, казао је он и нагласио да тај начин читања на који је Митрополит читао Његошеву “Биљежницу“ морамо да имамо у виду кад читамо ове Митрополитове биљежнице.
„И за Његошеву ‘Биљежницу’ би се могло рећи да су у њој само трептаји неизрецивог“, наглашава Уљаревић.
Уредник трибине „Ријеч четвртком“, пјесникиња Милица Краљ рекла је да су „Трептаји неизрецивог“ богочежњива пјесма продуженог трајања.
„Као наставак оне гране богомисленог и богоспознајног средњовековног српског црквеног песништва. И пев нашег Митрополита затвара тај небески, осијањима златни круг. Јер, казано је и Христовим ранама, и сваком људском раном је утврђена једна једина истина: Бог је љубав“, казала је Милица Краљ.
Митрополит Амфилохије је прочитао неколико својих пјесама из ове збирке.
