Заиста је велико дело милостиње, и зато је и Соломон говорио: “Велика је ствар човек, а драга: човек који чини милостињу.“
Крила су милостиње велика, јер она просецају ваздух, поред Месеца пролећу, престижу сунчане зраке и на саму небеску површину узлећу, па и тамо не застају. Прелазе небо [крила милостиње], анђелске саборе и ликове анћелске па и све вишње силе обилазе и настањују се пред царским престолом. А да је то тако, чуј шта и Свето Писмо о томе говори: “Корнилије, молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом“ (Дап. 10, 4). А ова реченица: “узиђоше на спомен пред Богом“ значи: ма како ти био грешан, ако имаш милостињу за заступницу, немој се бојати, јер се милостињи не противе никакве горње силе и њој је могуће силом коју има оно што је једном дано натраг да потражи јер Сâм Бог рече: “кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт. 25, 40).
Извор: Епархија жичка
