Једини споменик српско-византијске архитектуре у Јужној и Централној Америци, Храм Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу, одлуком скупштине аргентинске престонице проглашен је местом од културног значаја, пише Б. Субашић, преносе "Вечерње новости" на својој интернет-страници. У одлуци парламента града пише да је одлука донета у част обележавања 800 година од оснивања аутокефалне СПЦ. Како је раније пренела агенција "СРНА", овим гестом ће се светиња Српске Православне Цркве наћи и на листи објеката које град Буенос Ајрес препоручује као најзначајније за обилазак. Црква у престоници Аргентине изграђена је као копија Краљеве цркве у манастиру Студеница и има изузетан мозаик са ликом Богородице, који се може уочити са улице.
Храм у аргентинској престоници је седиште Епархије буеносајреске и јужноцентралноамеричке, формиране 26. маја 2011. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве. За администратора новоформиране Епархије постављен је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохиј (Радовић), а прева седница Епархијског Управног Одбора под председавањем Митрополита Амфилохија одржана је 13. октобра 2012. године. Епархија има 17 парохија у Аргентини, Бразилу, Венецуели, Доминиканској Републици, Еквадору, Перуу и Чилеу. Од јуна 2018. године на челу овде богомспасаване Епархије СПЦ је Владика буеоносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило (Бојовић).
Како пишу "Вечерње новости", на основу ових података се чини да српска емиграција и Црква у Аргентини постоје тек однедавно, али је истина - стари српски емигранти су 1985. године купили земљиште за храм, а камен темељац положен је наредне године. Цркву су 1995. године освештали свештеници Патријаршије СПЦ, у присуству великог броја српских верника, Руса, Сиријаца из Антиохије и Грка.
О томе се у Матици мало зна, јер је и српска емиграција у Латинској Америци била занемарена из, првенствено, политичких разлога, иако она у овом делу Новог света опстаје дуже од века. Први православни српски досељеници у Аргентину били су поморци из тадашње Аустроугарске, из Далмације и Боке которске. Бежећи од сиромаштва, убрзо су им се придружили сународници из планина у морском залеђу, из Херцеговине, Црне, Горе и Лике. Потом су им се придружили и Срби из Паноније и имигранати из Кнежевине Србије, пише Б. Субашић, преносе "Вечерње новости".
Извор: Радио Слово љубве
