Игуман Михаило: ,,Свети архангели су дом Божји, дом молитве и окупљања. Наша безбједност је вјера у Бога. На Косову и Метохији дише се пуним плућима“.
Игуман Светиње у клисури призренске Бистрице, Архимандрит Михаило говори о историјату манастира Светих Архангели код Призрена али и о ратним годинама страдања нашег народа, страдања ове Светиње и монаштва, о блаженог спомена оцу Харитону и каже да, иако година највећег страдања, 1999. година је била година највеће љубави и благодати између нашег народа.
„Свети архангели су дом Божји, мјесто молитве и окупљања. Наша безбједност је вјера у Бога. На Косову и Метохији дише се пуним плућима“-каже отац Михаило. Велика Светиња Српске православне Цркве, задужбина цара Душана, манастир Светих Архангела код Призрена, у коме сада живи само тридесетак Срба, налази се у клисури Призренске Бистрице. Светиња је грађена од 1343. до 1352. године. Сматра се да је слабо очувани живопис надмашио онај из Дечана. У лијепо обликовану гробницу у сјеверном броду цркве био је сахрањен цар Душан после смрти 1355. године. Фасаде од бијелог и црвеног мермера са богатим пластичним украсима, под од белих и плавих плоча у припрати, те подни мозаик у наосу, најљепши у ондашњој српској умјетности, чине овај некад раскошни споменик изврсним примјером споја визнтијског и романског градитељског схватања.
Обнова манастирског конака са радионицом и капелом посвећеном Светом Николају Жичком започела је 1996. године, а 1998. године су окончани радови и он је поново постао активан мушки манастир, доласком монаха међу којима је био био и данашњи Игуман ове Светиње Архимандрит Михаило.
Извор: Радио Светигора
