Поводом недавног неовлашћеног служења римокатоличке мисе на темељима древног саборног храма Св. Николе, седишта новобрдских православних митрополита и главног православног српског храма у овом средњовековном граду, као и постављања политичких обележја Косова на српске средњовековне културно-историјске и верске споменике у новобрдској специјалној заштићеној зони и организовања јавних скупова и других активности у циљу промовисања средњовековног града Новог Брда као етничке албанске локације под неисторијским именом "Артана", Епархија Рашко-призренска изражава најоштрији
ПРОТЕСТ
Према Закону о специјалним заштићеним зонама Косова бр. 03/L /039 (http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L039_sr.pdf) средњовековни град Ново Брдо (општина Ново Брдо/Novo Berde) уврштен је у списак специјалних зона као баштина од посебног значаја за српски народ. Како се наводи у тексту овог правног акта, намена Закона јесте да "осигура заштиту српских православних манастира, цркава и осталих верских места, као и историјских и културних места која имају посебан значај за заједницу косовских Срба, као и за остале заједнице на Косову, кроз успостављање специјалних заштитних зона." (Члан 1).
У члану 3. Закона наводи се да специјалне заштићене зоне, у које спада и средњовековни град Ново Брдо (члан 7.3), имају задатак, између осталог, "да очувају карактер и изглед места и културни или археолошки контекст, природно окружење или естетско визуелну средину и да спрече неповољне развоје око заштиећених места у циљу хармоничног и одрживог развоја заједница које живе у областима које се налазе око таквих места."
Поменути закон врло прецизно дефинише улогу Савета за спровођење и надгледање (ССН) који иначе чине: шеф канцеларије ЕУ на Косову, шеф канцеларије ОЕБС-а на Косову, Косовски министри културе и просторног планирања као и Епископ Рашко-призренски, као представник СПЦ. У члановима 5. и 6. закона јасно се говори о забрањеним и ограниченим активностима у оквиру Специјалних заштићених зона (СЗЗ). Међу њима у члану 6.б помињу се сасвим јасно и "јавна окупљања, рекреација и забава". Конкретно у случају средњовековног града Ново Брдо у члану закона (7.3) каже се да је за зону Новог Брда предвиђено да се надлежна општина директно консултује са Српском православном Црквом, а ако се споразум не постигне, онда се проблем решава са Саветом за спровођење и надгледање.
Имајући у виду провизије овог закона у контексту најновијих збивања може се закључити да су:
Косовске институције које стоје иза организовања тзв. "Дана Артане", постављања косовских застава на новобрдску тврђаву, посебно на остатке средоњвековног православног храма Св. Николе, прекршиле су низ одредби овог закона јер никакве консултације са ССН-ом није било. Такође, ове активности су одржане без сагласности надлежних општинских структура (на чијем челу је представник српске заједнице), које су у сваком случају биле дужне да обавесте Српску Православну Цркву у складу са законом о специјалним зонама. Епархија Рашко-призренска, канцеларије ЕУ и канцеларија ОЕБС-а нису обавештене о овим активностима и самостално ангажовање косовског министарства културе на неовлашћеним радовима на храму Св. Николе пре неколико месеци представља такође отворени прекршај закона. Истовремено, представљањем остатака православне цркве Св. Николе као римокатоличке, иако постоје врло детаљни историјски докази и материјални артефакти из ранијих археолошких истраживања и историјске литературе да је реч о православној цркви, спроводи се нескривени покушај мењања историјског и верског карактера ове локације са коначним циљем албанизације целе локације Новог Брда, који се у историји никада није називао Артана, ни код Албанаца ни код Срба, нити се игде у релевантној историјској литератури под тим именом помиње. Уколико би се овакво понашање наставило дошло би до озбиљног нарушавања ионако тешких међуетничких и међуверских односа у ситуацији континуиране дискриминације српског народа и систематског рушења и скрнављења православних храмова и гробаља у последњих 20 година.
Имајући у виду друга кршења Закона о специјалним заштићеним зонама Епархија Рашко-призренска са жаљењем мора да закључи да косовске институције директно и свесно учествују у кршењу и подривању сопствених закона. На сличан начин локалне општинске структуре у Дечанима уз нескривену подршку премијера (сада у оставци) и владе Косова отворено спречавају извршење судске одлуке Уставног суда Косова од 2016. године у вези имовине манастира Високи Дечани, такође заштићене зоне и УНЕСКО споменика светске културне баштине. Древно римско право на коме почива законодавство европске цивилизације учи нас да се на безакоњу закон не може градити и посебно да непознавање закона нема оправдања (ignorantia juris non excusat). Све то показује да косовске институције немају ни воље ни професионалног капацитета да спроводе ни сопствене законе, а камоли да се одговорно брину о српској духовној и културној баштини.
Стога Епархија Рашко-призренска захтева хитно сазивање седнице Савета за спровођење и надгледање (ССН), као и хитан прекид свих незаконитих и провокативних активности на локацији средњовековног града Ново Брдо до даљњег јер понашање косовских институција и римокатоличке бискупије директно нарушава међуетничке и међуверске односе и представља флагрантан пример злоупотребе културне баштине од посебног значаја за Српску Православну Цркву и њених верских објеката у јефтине политичке сврхе.
Епархија Рашко-призренска ће се поводом ових провокација косовских институција на локацији средњовековног града Новог Брда обратити међународним представницима у Приштини, као и релевантним међународним организацијама за заштиту верских права и културног наслеђа и тражити адекватну реакцију и додатну институционалну и безбедносну заштиту.
