Потребно је да размотримо и то зашто свештеник позива присутне вернике да се моле за многа и различита добра, а ови се моле само да буду помиловани, и у свакој прозби само ову реч упућују Богу.
2. Најпре зато што та реч, као што је већ напоменуто, собом обухвата и благодарност и исповест. А онда и стога што искати милост Божију значи искати Царство Његово, које је Христос обећао дати онима који га ишту, као што ће нам додати и све друго што нам је потребно; зато се верници задовољавају том прозбом, јер она има моћ за све прозбе заједно.
3. Откуда, питаће неко, можемо знати да милост Божија означава Његово Царство? Из онога што Христос има на уму кад говори о награди коју ће милостиви стећи и о плати коју ће од Њега добити због своје доброте: на једном месту каже да ће бити помиловани, на другом да ће стећи Царство; и то као да је једно исто примити милост Божију или стећи Царство Његово. Јер каже: „Блажени милостиви, јер ће бити помиловани“.
4. На другом месту, као да тумачи Своје речи и као да објашњава шта значи израз помиловати, Христос каже: „Тада ће рећи Цар онима што му седе са десне стране: Ходите благословени Оца мојега, примите Царство које вам је припремљено од постања света“.
5. Другим речима, ако неко зажели да, кроз дела која чине милостиви људи, сагледа дело божанске милости, наћи ће да је божанска милост истоветна са Царством. Заиста, шта чине они који су милостиви? „Огладнех, вели, и дадосте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме“. Према томе, онима које милује, Христос ће и пружити обед са Своје Трпезе. А која је то трпеза?, Да једете и да пијете, вели Он, за мојом Трпезом у Царству моме. Па да видиш колико је блистава та Трпеза, и да то није Трпеза слугу, него Трпеза царева! Видећете и да слуга за том Трпезом није нико други него Сам Господ свега. Јер каже: „Опасаће се, и посадиће их, и приступиће те ће им служити“.
6. Оденуће и убогога који је го. Но, хоће лиму дати царску одору? Сигурно ће га оденути у одећу која је Њему блиска и која је Његова. Јер, нема у Христу ничега ропског пошто је Цар, као што ни у нама нема ничега царског пошто смо робови. А то је оно свадбено рухо које треба да носе они који буду у Царству, јер тада Цар неће пронаћи ништа за шта би их прекорио и за шта би их изагнао из брачне ложнице.
7. А затим? Отвориће им Свој дом и увешће их унутра, и тамо ће им дати спокоја. Јер каже: „Странац бејах и примисте ме“. Али они који се такве благодати удостоје, нису више слуге, него синови. Тако „роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек“. А синови и наследници не наслеђују само царство, већ и онога који то царство поседује. Јер, апостол Павле каже: „Наследници Божији, а сунаследници Христови“.
8. И тако, тражити милост од Бога исто је што и тражити да стекнемо Царство Његово.
Свети Никола Кавасила
"Тумачење Литургије"
