Невена Милосављевић: Сновиђење под Маслинском гором

Уснио сам јагањце под гором Маслинском, 

кротке, у љубави, као духовно братство, 

и дурмиторске пашњаке хајдучких трава,

зеленике и бистрике расутих бунара. 

Усних и вукове у Јудиним одеждама,

острвљени проповедаше ислеђења.

Јасно, ко на длану, гледао сам  

‒ како од истог корена изданке разбраћују.

Дели се и семе на врсте од исте земље,

не по плоду, него по узгоју,

трују се маховине с наших земљаника,

отпадник је човек и с неба и с мора,

зар нисмо храстови листопадних гора

ил' су можда ариши свикли међу нама?

С киме да попричам испод овог брда, 

кад под њиме нема видиковца?

Слепилом се боље расветљавају

тескобне јаве и уломци сна.

Сновидим, а срце поскакује као Васански бикови,

над вечерњом звездом сија ореол.

Брат, до брата, стадо јагањаца у Христу, 

ноћас, под Острогом парусију смело чека, 

и душама својим као фењерима светле, 

стојећи на бранику вековних светиња.

* * *

Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ