У Бајиној Башти одржана промоције књиге јереја др Слободана Јаковљевића „Архијерејски чиновници и литургијари рачанских скриптора у литургијском животу српске цркве XVII и прве половине XVIII века“.
Уочи празника светог Киријака Отшелника, Бајина Башта и галерија установе „Култура“ били су место одржавања промоције књиге јереја др Слободана Јаковљевића „Архијерејски чиновници и литургијари рачанских скриптора у литургијском животу српске цркве XVII и прве половине XVIII века“. Промоција је одржана у оквиру 25. Духовних свечаности „Дани Раче украј Дрине“. Духовне свечаности ишле су у корак и са прославом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве тако да је душекорисност промоције била вишеструка.
Поред аутора, о књизи су говорили и протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић (редовни професор Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду) и ђакон др Србољуб Убипариповић (ванредни професор на истом факултету). Поред бројног свештенства, монаштва и верног народа присуствовали су и игуман Манастира Раче протосинђел Герман (Авакумовић), архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, старешина Храма Светог Илије у Бајиној Башти протојереј Владимир Васиљевић са братством, архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Марко Мирковић.
Због тога што је промоција књиге организована под покровитељством фондације „Рачанска баштина“, присутнима се на самом почетку обратио организатор који је нагласио значај манифестације „Дани Раче украј Дрине“ која се, традиционално, одржава још од 1995. године. Захваливши се организаторима на позиву, аутор се обратио окупљенима изневши мотиве којима је био вођен да се посвети изучавању тематике Рачана. Изнет је и метод изучавања и истраживања, као и оставарени резултати у књизи. Апострофирана је чињеница да су Рачани били готово једина духовна и интелектуална елита времена у коме су живели. Битно је нагласити да су успевали да се изборе са тешким условима туркократије у којима су живели и радили и да су у тешком периоду након Велике Сеобе урадили заиста много.
Значај сваке преписане књиге у овом периоду био је од животног значаја. Разноврсне богослужбене књиге са хронографским додацима, као и приручници црквене реторике обезбедили су опстанак и преживљавање историје и богослужења, а самим тим и српског народа, његовог сећања, доприносећи у највећој мери националном буђењу и духовном укрепљењу нашег народа с обе стране Дунава. Током векова туркократије богослужење је представљало и основу народног јединства. То је било једино око чега су Срби могли да се окупе. Дакле, богослужење је постало гарант опстанка народа. Аутор је нагласио да период XVII века у контексту историјe српског богослужења карактерише феномен гашења штампарија и у потпуности повратак тековинама преписивања, а такође и појачан утицај руске и малоруске литургијске праксе. У том контексту, а у складу са постављеним циљевима, он је реконструисао у којим је све правцима живео српски литургијски поредак у XVII веку, те приказао на који начин су на њега утицали Рачани.
По завршетку ауторовог обраћања реч је преузео ђакон др Србољуб Убипариповић који је теолошки валоризовао књигу, са посебним акцентом на чињеницу да ово дело представља до сада најпотпунији историјат Манастира Раче и биографије скриптора, али и најпотпунији каталог рачанских рукописа. Посебно је нагласио ауторову умешност у проналажењу предложака рачанских архијерејских чиновника и литургијара, те да књига својим садржајем позива на непрекидно проучавање извора и упућује на обнову литургијског живота.
Професор др Владимир Вукашиновић је у теолошким и културним круговима познат као уредник и оснивач пројекта и библиотеке „Историја српског богослужења“, у чијој едицији је објављена књига јереја др Слободана Јаковљевића. Узевши у обзир умешност професора Вукашиновића и његову упућеност у историјат српског богослужења, било је и за очекивати да ће се он ослонити на своје знање и повезати значај новоиздате књиге у релацији са осталим књигама из едиције. Наглашен је и њен потенцијал као дела које нас позива на поновно изучавање овог, за српску Цркву и културу, веома битног периода у историји, периода захваљујући којем је опстала наша црква. Такође, изнета је и синтеза настанка саме књиге која се развијала кроз низ година, од тренутка када је професор Вукашиновић примио оца Слободана као свог докторанда. Од тог момента књига је настајала кроз тезе, рукописе и докторат који је одбрањен на Православном богословском факултету Универзитета у Београду све док није стасала у књигу чијој промоцији смо имали прилику да присуствујемо.
Извор: Епархија жичка
