”Да је наш народ христоносан и богоносан сведоче нам светиње и дела владара који су нас водили, али и светих патријараха који су сејали Реч Јеванђеља од истока до запада наших земаља. Надамо се да дивним делима након протеклих осам векова није крај, јер наш народ треба и даље да се преображава. Светосавље не треба да буде пука идеологија, него начин живота” - Епископ Херувим.
У недељу, дана 13. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Литургију у Саборном храму Светог великомученика Димитрија у Даљу.
Епископу Херувиму саслуживали су протонамесник Немања Клајић, први парох даљски и ђакони Војислав Николић и Предраг Јелић из Даља.
Архипастир се овом приликом обратио сабраном народу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе Божји нека је на здравље и на спасење овај недељни дан и света Литургија у Саборном храму Светог великомученика Димитрија овде у Даљу.
Сваки пут када се сусрећемо на светој Литургији на првом месту прослављамо Име Божје и сећамо се догађаја из Домостроја Спасења који нас упућују на спасење. Јеванђеље открива пут Живота и пут нашега спасења. У Јеванђељу се налази испуњење нашега живота, оно нас поучава речима Господњим које су вечне и непролазне. Живот у Цркви јесте благословен и благодатан живот. Да ли има лепше стварности у историји од оне коју проналазимо у Цркви? Наравно да нема. Живот не може другачије бити испуњен него онда када живимо у Цркви Божјој, ако се сабирамо на светим Литургијама које носе пуноћу живота. Чинећи тако знаћемо да смо на путу светога Симеона и светога Саве. Налазимо се у години јубилеја осам стотина година постојања наше Цркве.
Наша Црква је у историји пролазила кроз различита искушења, али је опстала и остала уз свој народ. Остала је да лечи народ јеванђелском утехом, да проповеђу речи Божје остану уткане у биће нашега народа, да буду путоказ нашем народу ка Царству Божјем. Наш народ има своју постојаност и свој литургијски континуитет. Да је наш народ христоносан и богоносан сведоче нам светиње и дела владара који су нас водили, али и светих патријараха који су сејали Реч Јеванђеља од истока до запада наших земаља. Надамо се да дивним делима након протеклих осам векова није крај, јер наш народ треба и даље да се преображава. Светосавље не треба да буде пука идеологија, него начин живота. Светосавље је испуњено Јеванђељем, ако живимо светосављем заправо живимо Христом.
Када се на светој Литургији причешћујемо Телом и Крвљу Христовом наш светосавски народ добија благодатну пуноћу врлинског живота. Требамо да долазимо у Цркву Божју, да посећујемо света богослужења, да се истински молимо и држимо пост. Требамо бити они који животом сведочимо ношење Крста и Тајну Јеванђеља које нам се открива. Јеванђеље треба да као семе да стоструки плод који даје Истину и Живот. Тако облагодаћени можемо бити пример свима, можемо понети тај Крст ка нашем духовном распећу. Многи дивни светитељи из нашег рода узели су Крст Христов, напајали су се Речју Јеванђеља Христовога, живели су литургијским животом и задобили тако непролазну вредност Царства Небескога. Ако живимо овако сабрани око Господа Исуса Христа у овом нашем Саборном храму Царство Небеско је већ ту.
Данас смо имали дивну Литургију на којој се сабрало доста нашег народа, имали смо дивни хор који је својим појањем приближио лепоту Божје химнографије. Видели смо лепоту и пуноћу живота у Цркви. У Цркви свако има своје послушање у којем треба дати свој пуни допринос заједници. Као свештеници ми имамо благодат вођења у духовном смислу. Народ такође има своју улогу јер учествује у молитви која нам показује пут ка Царству Божјем. Зато често говоримо да је и народ заправо свештени народ јер се уграђује у саборну литургијску молитву која се приноси. Ваш долазак је ваша жртва за ово литургијско сабрање. Тако треба да живимо и треба да се сабирамо на светим богослужењима како би овај Саборни храм био заиста место сабрање народа из свих крајева наше Епархије. Овај храм заиста треба да добије димензију саборности која нам је неопходна. Из саборности произилази јединство које је суштина онога што проповеда Црква.
Искористићу ову прилику да вас позовем да се 18. и 19. саберемо у Вуковару где ће на челу са више Архијереја наше свете Цркве бити прослављена наша Епархијска слава. Свети Стефан Штиљановић је наш заштитник и молитвеник пред Престолом Свевишњега, слава верника са свих крајева наше Епархије. Свети Стефан је велика личност, водио је српски народ у своје време и био велики задужбинар и молитвеник. Очувао је наш народ на овим просторима данашње Барање, Славоније, Срема и Мађарске. Свети Стефан био је заиста човек Цркве Божје и носилац Крста Господњег.
Користим ову прилику да вас позовем на свечану академију која ће бити уприличена за осам стотина година постојања наше Цркве и 630 година од Косовске битке. Светосавски и видовдански завет требају бити путокази живота свих нас у Цркви Божјој. Саберимо се да у молитвеном јединству прославимо Име Божје и нашу Епархијску славу.
Нека је благословен данашњи дан и наше свето Сабрање у Даљу! Амин.
