У спомен на новопрестављеног протођакона Владу Микића
У навечерје празника светог славног и добропобедног Великомученика Георгија, 5. маја 2017. године упокојио се у Господу дугогодишњи професор Богословије Светог Саве у Београду и патријаршијски протођакон Владо Микић, човек прекрасног гласа, који је генерације и генерације свештеникâ, епископâ, монахâ учио појању, а који је својим умилним појањем непрестано узносио умилни славопој Господу и прослављао Васкрслог Господа. Време и место сахране биће накнадно саопштено.
Вечан ти спомен достојни блаженства драги наш протођаконе Владо!
Прилози појања протођакона Владе Микића:
Биографија блаженопочившег протођакона Владе Микића
Владо Микић, рођен је 1940. године у селу Велика Обарска (Бијељина), од оца Цвијетка и мајке Петре. Богословију је завршио у Призрену, где се први пут сусрео са црквеним и духовним певањем.
Као студент Богословског факултета у Београду, паралелно је учио соло певање код врсних педагога, Анастаса Анастасијевића и Јелке Стаматовић.
Још у току школовања, па до краја овоземаљског живота, Владо Микић се непрекидно бавио уметничким радом, како солистичким наступима, тако и педагошким радом.
Одмах по завршетку средње школе, а у току студија, постао је члан и солиста факултетског хора, потом солиста „Првог београдског певачког друштва“, затим „Мадригалиста“, „Обилића“, „Лоле“, „Хора РТС“... Као солиста, уз многе хорове и ансамбле, представљао се публици широм света. Наступао је у Америци, Канади, Аустралији, Италији, Аустрији, Немачкој, Француској, Енглеској, Пољској, Грчкој, Турској, Русији, Ватикану, као и широм Југославије.
Извео је и снимио бројне композиције са разним ансамблима. Крајем 1990. године је основао и први професионални мушки камерни хор код нас, који га је, као нераздвојна целина, успешно пратио на бројним гостовањима, како код нас, тако и у свету.
Владо Микић је задужио нашу културу као педагог, али посебно и као репродуктивни уметник несвакидашњег сјаја и вредности, који се ретко рађа и којим српска култура може само да се поноси. Радећи упорно на светоотачком светосавском продубљивању богатог духовног наслеђа нашег поднебља и живећи с њим, Владо Микић је деценијама претакао његову најтананију лепоту са извора, како својим ученицима, тако и милионима одушевљених слушалаца широм света. О томе упечатљиво говоре и сведоче бројне критике.
Тешко је набројати све пригоде, хуманитарне концерте и друге прилике на којима је Владо Микић наступао без хонорара. То га, поред осталог, описује и као изузетно хуману личност која је, кроз своју уметност окренута човеку, коме тако дарује оно најлепше - љубав, преточену у песму успевану лепотом његовог гласа.
На најбољи начин је светска јавност, посредно, захваљујући Влади Микићу, упознала нашу националну особеност и духовност, поетику, књижевност, националну мисао, опредељење, религију, историју, традицију нашу укупну културу", стоји у писму академског друштва "Обилић", са којим је Владо Микић, такође, мноштво пута наступао.
Никада не заборављајући своје корене, Владо Микић је обишао скоро цео свет, представљајући нас на најдостојанственији начин, како пред обичним светом, тако и пред највећим државницима света: Њеним височанством Шпанском краљицом, председником УН Лерес де Куељаром... Учествујући на скоро свим значајним домаћим и интернационалним манифестацијама (обележавању 2000 година хришћанства у Москви, обележавању 850 година од оснивања Сент Андреје, Мокрањчевим данима, обележавању 300 година сеобе Срба, обележавању косовске битке), доживљавајући овације и добијајући признања сваке врсте, достојанствено и без превелике рекламе, наставља своју солистичку и истовремено педагошку каријеру.
Данас се наша првославна духовна музика слуша широм света, управо захваљујући њеном успешном представљању овог изузетног и непоновљивог уметника који је пренео и ван наших граница.
Много је оних који су се са православљем и српском духовном музиком први пут сусрели управо на концертима Владе Микића.
На најбољи начин интерпретацију Владе Микића осликао је, у једној од многобројних критика, познати немачки критичар и музиколог господин Штајн који је, након што је чуо нашег уметника написао у"Mittelbazerische Zeitung": "Код нас би се тек морала потражити катедрала која би била на располагању тако снажном и великом гласу, одличном певачу и врхунском уметнику, гoсподину Протођакону Влади Микићу. Када бих борвио три дана у Бограду, два пута бих отишао у катедралу, а само једанпут у оперу".
И поред многобројних понуда ансамбала и дискографских кућа широм света, Владо Микић остао је доследан свом основном опредељењу. Извео је и снимио бројне композиције и записе, са разним ансамблима, а и самостално.
Бројна признања и похвале, како у нашој земљи, тако и у иностранству, сврстале су Владу Микића у сам врх музичке елите која нас достојно представља широм света.
Владо Микић je oдржао велики број концерата широм наше земље и широм света. Снимио је велики број трајних аудио и видео записа духовне и националне музике самостално, као и са разним хоровима и ансамблима, како у земљи, тако и у иностранству.
ОСМОГЛАСНИК
ЛИТУРГИЈA СВ.ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ (са хором РТС-а)
ОПЕЛО (са хором РТС-а)
СТАРО СРПСКО ПОЈАЊЕ (са Студијским експерименталним хором Музиколошког института САНУ)
ТЕБЕ БОГА ХВАЛИМ 1. И 2.
ПРАЗНИЧНО ПОЈАЊЕ
УТВЕРДИ БОЖЕ
ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНА МУЗИКА КРОЗ ВЕКОВЕ
Сви ови снимљени материјали доживели су по неколико издања.
Овај изузетни уметник је оставио бројним генерацијама највредније што један уметник може иза себе оставити - сведочење о настанку, пореклу, културном наслеђу и националном бићу, националној особености и духовности...
Уз бројна признања и захвaлнице, једина сачувана признања су:
Године 1989. - СПОМЕНИЦА МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦЕ О УЧЕШЂУ У СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ОБЛЕЛЕЖАВАЊА 600 ГОДИНА КОСОВСКЕ БИТКЕ.
Године 1990. - ЗЛАТНА ЗНАЧКА КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА НЕСЕБИЧАН, ПРЕДАН И ДУГОТРАЈАН РАД И СТВАРАЛАЧКИ ДОПРИНОС У ШИРЕЊУ КУЛТУРЕ НАРОДА СРБИЈЕ
Године 1990. - ПОВЕЉА ПОВОДОМ ТРИСТОГОДИШЊИЦЕ СЕОБЕ СРБА ОДРЖАНОЈ У КРУШЕДОЛУ
Године 1991. - ЛИЧНО ПИСМО ЗАХВАЛНОСТИ АКАДЕМИКА ГОСПОДИНА ПРЕДРАГА ПАЛАВЕСТРЕ У ИМЕ САНУ, ЗА ВЕЛИКИ НОВЧАНИ ПРИЛОГ САКУПЉЕН ЗА ПОМОЋ ИЗБЕГЛИМ ЛИЦИМА
Године 1993. - ПОВЕЉА ПРВОГ БЕОГРАДСКОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТВА
Године 2005. - ПОВЕЉА "МОКРАЊЧЕВИХ ДАНА", ГДЕ СЕ СВРСТАВА МЕЂУ ШЕСТ НАЈВЕЋИХ УМЕТНИКА НАШЕГ ДОБА, КАО И MEЂУ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ЛИЧНОСТИ НАШЕГ КУЛТУРНОГ ЖИВОТА
Награде:
Године 1989. - СПОМЕНИЦА МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦЕ О УЧЕШЂУ У СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ОБЛЕЛЕЖАВАЊА 600 ГОДИНА КОСОВСКЕ БИТКЕ.
Године 1990. - ЗЛАТНА ЗНАЧКА КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА НЕСЕБИЧАН, ПРЕДАН И ДУГОТРАЈАН РАД И СТВАРАЛАЧКИ ДОПРИНОС У ШИРЕЊУ КУЛТУРЕ НАРОДА СРБИЈЕ
Године 1990. - ПОВЕЉА ПОВОДОМ ТРИСТОГОДИШЊИЦЕ СЕОБЕ СРБА ОДРЖАНОЈ У КРУШЕДОЛУ
Године 1991. - ЛИЧНО ПИСМО ЗАХВАЛНОСТИ АКАДЕМИКА ГОСПОДИНА ПРЕДРАГА ПАЛАВЕСТРЕ У ИМЕ САНУ, ЗА ВЕЛИКИ НОВЧАНИ ПРИЛОГ САКУПЉЕН ЗА ПОМОЋ ИЗБЕГЛИМ ЛИЦИМА
Године 1993. - ПОВЕЉА ПРВОГ БЕОГРАДСКОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТВА
Године 2005. - ПОВЕЉА "МОКРАЊЧЕВИХ ДАНА", ГДЕ СЕ СВРСТАВА МЕЂУ ШЕСТ НАЈВЕЋИХ УМЕТНИКА НАШЕГ ДОБА, КАО И MEЂУ НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ЛИЧНОСТИ НАШЕГ КУЛТУРНОГ ЖИВОТА
Фотогалерија новопрестављеног протођакона Владе Микића:
