Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

“О преблаги, тихи учитељу,

 Слатка ли је света бистра вода

С источника твога бесмртнога!

Од Твога су св’јетлога погледа

Уплашене мраке ишчезнуле,

Од твога су хода свештенога

Богохулни срушени олтари;

Воскресењем смрт си поразио,

Небо Твојом хвалом одјекује,

Земља слави свога Спаситеља!“

Наведени стихови којима се завршава чувена поема, настала у време Великог поста 1845, указују на Његошево православно разумевање тајне света. Упркос приговорима за неправилности у учењу о космологији, он је показао да Личност Васкрслог Богочовека јесте центар спасења за свеукупну твар. Концепција текста Луче Микрокозме није случајно нашла врхунац у овој Химни.

Презвитер Александар Р. Јевтић

Извор: Епархија жичка