Прилог о Празнику над празницима протођакона др Дамјана Божића и катихете Бранислава Илића у Васкршњем броју "Православља" (бр. 1274. 15. Април 2020).
Претекавши јутро мироносице са Маријом, и нашавши камен одваљен од гроба, слушаху од анђела: “Зашто са мртвима тражите Онога Који пребива у вечној светлости? Видите погребне повоје, трчите и свету проповедајте да је васкрсао Христос, умртвивши смрт, јер је он Син Бога Који спасава род човечији“ (Пасхални ипакој)
Испуни се време Великог поста у коме смо на свакодневним богослужењима – покајањем, исповешћу и сузним молитвама – састрадавали са Господом нашим, пратили крстоваскрсни пут и благодарно клицали: „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо, по неизмерној милости Божјој, дочекали Христово славно Васкрсење. Учествујући у овим догађајима, ми кроз њих и живимо, превазилазећи смрт и сваку жалост; јер као што без смрти нема Васкрсења, тако ни без подвига са надом и трпљењем нема утехе.
Зато се поклањамо и благодаримо Господу Васкрслом из мртвих, јер је нас, верне Своје, удостојио да будемо причасници Његових чудесних дела, осећајући у нашој души нов живот који побеђује све невоље. О Пасхи Господњој Свети Григорије Богослов поучава: Царица дана, Празник над празницима, и славље над слављима, који превазилази као сунце звезде, не само човечанске и земаљске празнике, већ и Господње празнике. Из овог слова Светог Григорија Богослова, видимо да је Васкрсење Господње Празник над празницима, и славље над слављима како у богослужбеном животу Цркве, тако и у животима свих хришћана који исповедају радост Васкрсења, јер ваистину, Васкрсење постаде основ наше вере и проповеди, на шта нас подсећа и Свети aпостол Павле: Ако Христос не устаде, онда је празна проповед наша, и вера наша. Тако наша вера и васцело наше постојање бива утемељено на Васкрсној радости, и Васкрсној непоколебивој вери, нелицемерној љубави и чврстој нади да ће Господ и нас Васкрснути и саваскрнути у незалазном дану Царства свог.
У наставку доносимо Васкршње поуке нашег Првојерарха и архијерејâ Српске Православне Цркве:
Патријарх Иринеј: Крстом и Васкрсењем Својим Христос је коначно умртвио непријатељство и човечанство сјединио у једно Тело и један Народ!
Тајна Васкрсења Христовог нам открива да Бог ни у ком случају није апстрактан појам или некаква хипотетичка и недоступна «виша сила», која нас системом моралних норми поробљава и ограничава. Он је, напротив, савршена Личност Која је дошла у свет не само да побољша услове овдашњег живота, или да нам понуди неки, макар и најсавршенији, економски и политички систем, или да нас научи методу којим се постиже извесна психофизичка равнотежа. Он је дошао да победи смрт као „последњег непријатеља“ (I Кор. 15, 26) и да донесе живот вечни читавом људском роду. „Јер Бог тако заволе свет да је и Сина Свога Једнороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн 3, 16). Крстом и Васкрсењем Својим Христос је коначно умртвио непријатељство и човечанство сјединио у једно Тело и један Народ. Стога Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква јесте Црква помирења свих и свега. Зато сви ми, измирени, испуњени новим, истинским животом, постадосмо „суграђани светих и домаћи Божји“ (Еф. 2, 19). (из Васкршње посланице Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Иринеја, о Васкрсу 2019. Лета Господњег).
Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије: Како је радосно и дивно бити човјек послије Христовог Васкрсења!
Распеће и смрт Христова свједочанство су неизмјерне љубави Божје и човјекољубља према нама. Та љубав иде и даље од распећа и смрти, силази у невиђбожни ад, иде до граница богоотуђеног ништавила – Он који је постао човјек, као један од нас, истовремено и вјечни Бог, својом је човјечанском природом сишао у смрт, али је својим Божанством побиједио смрт, подаривши човјеку и свијету могућност вјечног живота. Тако је Његова смрт постала – лијек од смрти, а Његов гроб – живоносни гроб. А и једно и друго – откривење и даривање вјечне несебичне саможртвене Љубави, живоносне и побједоносне, као једине основе и бесмртне потке живота. Како је радосно и дивно бити човјек послије Христовог Васкрсења! Васкрс прославља остварење вјечног смисла. И како би био бесмислен људски живот без њега! Побједа над смрћу представља једину истинску побједу човјекову. Све друге побједе и човјекови успјеси на земљи, ако се не рађају у тој побједи – ништа су. Само побједа над смрћу даје смисао свеукупном људском животу и дјелању, човјековом рађању и постојању. Све што је постојало од искони до данашњег дана и све што ће постојати до краја свијета и вијека, љубављу постоји и њоме се грије, њоме се испуњује и одржава на равни живота. (из Васкршње поруке Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и егзарха свештеног трона пећког г. Амфилохија, о Васкрсу 2019. Лета Господњег).
Епископ канадски г. Митрофан: Понесимо трчећи својим домовима светлост и радост Христовог Васкрсења!
Немојмо се стидети да ових светлих и светих дана поздрављамо једни друге, па чак и наше непријатеље, уместо: добро јутро, добар дан, добро вече, најрадоснијим поздравом: Христос васкрсе! И кога имамо да се стидимо? Васкрслог Христа? Светих Апостола, Мученика, Јерараха, Преподобних Отаца и Мајки, који су својим животима и смрћу потврдили истину над истинама да је Исус Спас васкрсао из мртвих? А тешко нама ако се ми Њега постидимо! Јер ће се и Он нас постидети пред Анђелима и Оцем Својим небеским (Лк. 9, 26). Понесимо трчећи својим домовима светлост и радост Христовог Васкрсења, као што су жене Мироносице и Апостоли трчали да га објаве својим најближим. А Васкрсли Христос пробудиће оне који са вером и надом духовно спавају, како рече Св. Апостол Павле: “Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос” (Еф. 5, 14). И не допустимо да се светлост Васкрслог Христа икада удаљи из душе наше коју смо још на Св. Крштењу примили, а нарочито у Светом Причешћу. Не заборавимо да светлост Христова просвећује све оне који Га вером и љубављу примају. Светлост Христова просвећује све. (из Васкршње поруке Епископа канадског г. Митрофана, о Васкрсу 2019. Лета Господњег)
Епископ шумадијски г. Јован: Васкрсење Христово је победа изнад свих победа!
Дан Христовог васкрсења прослављамо због тога што је Он овим догађајем показао да смрт није могла да победи Бога и да мржња није надвладала љубав. Показао је да и ми, сједињени са Христом, можемо да живимо радосним, Божијим животом, а не хладно равнодушни једни према другима. Нови живот Господ је дао сваком од нас. Васкрсење Христово је победа изнад свих победа, јер су превазиђени смрт, грех и зло. Ово није победа обичног човека, већ тријумф Бога. Победу која нам је дарована поздрављамо радосним речима Христос васкрсе – ваистину васкрсе! Како је лепо чути, како је лепо изговарати ове речи! Бескрајно се радујемо јер нам је још једном дато да на земљи, у овом, често суморном, мрачном и злом свету, дочекамо празник над празницима – Пасху Христову, Васкрс. Главно обележје правих хришћана свих времена јесте ова вера у Васкрслог Господа као Сина Божијег који је Реч Божија кроз коју све постаде (Јован 1, 1-3) и који је дошао када се навршила пуноћа времена. Без вере у Васкрслог Господа не може се бити хришћанин. Христово васкрсење је залог нашег вечног живота и зато радост Васкрса треба да покреће свакога од нас на дубље промишљање о себи и о смислу сопственог живота. (из Васкршње поруке Епископа шумадијског г. Јована, о Васкрсу 2019. Лета Господњег).
Епископ тимочки г. Иларион: Васкрсењем су покидани окови смрти!
Заиста, Васкрсењем Господара Живота, Сина Божјег Исуса Христа, покидани су окови смрти и сваком телу је отворен пут у свеопште васкрсење из мртвих. Зато отворимо сви своје духовне очи вере, да већ овде и сада видимо светлост будућег Царства и опростимо једни другима ради Васкрсења Христовог, да тиме будемо сведоци Његове победе и тако достојно дочекамо да нас Он уведе у велику радост вечног живота у Царству Његовом, са светим Праоцима, Оцима, и свима Светима који су му од памтивека угодили. (из Васкршње поруке Епископа тимочког г. Илариона, о Васкрсу 2019. Лета Господњег).
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Силуан: Васкрсење Христово је празник откровења наше првобитне лепоте!
Радујмо се и веселимо се, јер гле ево дана који створи Господ! И заиста, пре васкрсења Христовог историја рода људског била је исписана тугом бесмисла страдања, смрти и неизвесности. Након Христовог Васкрсења, токови људске историје су једном за свагда из-мењени јер се Речју Божијом исписа нова страница људске историје и живота у којој пише: човек је биће саздано за вечност! за бесмртни и непролазни живот. Због тога, бити Хришћанин пре свега значи бити сведок – благовесник духовног пролећа носећи барјак Васкрслог Богочовека Христа, којим се обзнањује победа смисла над бесмислом, природног над неприродним, истине над лажи, живота над смрти. Имајући ово у виду, призвани смо да будемо будни, да би као Христови следбеници били со земљи и светлост друштву који нас окружује. Да указујемо на аутентични људски живот као живот у Богочовеку Христу који нам се открива васкрсењем. Васкрсење Христово је стога празник откровења наше првобитне лепоте, нашег есхатолошког, оригиналног себе, одевеног у бесмртност. Због тога, човек треба да трага за собом Богочовечним, по речима преподобног Јустина Ћелијског; дефинисаним и оствареним у Васкрслом Христу, а то може постићи само животом у Његовој Светој Цркви кроз Светотајински и Световрлински живот. (из Васкршње поруке Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске г. Силуана, о Васкрсу 2019. Лета Господњег).
Васкрсења дан је, и просветлимо се празником, и један другог загрлимо, рецимо „Браћо“ и онима који нас мрзе, и све опростимо васкрсењем, и тако запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! (ирмос прве песме Пасхалног канона)
Приредили:
Протођакон др Дамјан Божић
и катихета Бранислав Илић
Извор: Православље
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
