06/07/2020

Епископ Јустин: Господ гледа на сваког човека, без обзира у ком се народу родио и где живео!


Литургијска заједница при овом Светом храму сабрала се око свог пастира, Епископа жичког Г. Јустина да принесу молитву жртвеном Јагњету, Које излива Крв и даје Тело своје на отпуштење грехова и живот вечни. У данима Петровског поста где се душа крепи постом и молитвом, Архипастир Јустин је изнео беседу која је распламсала срца многих.


Преосвећени Владика се након прочитаног јеванђелског зачала обратио следећим речима: „Свети апостол Матеј је забележио догађај када је Господ наш дошао у Капернаум. А Капернаум је у старо време важио за незнабожни крај и за људе који нису много марили за Бога, јер су били врло богати. Налазио се близу Галилејског језера. Цветала је трговина, занати. Људи су били задовољни овим светом и баш зато је Господ рекао: Капернауме, ‘Капернауме, до неба си се уздигао, али ћеш до пакла пропасти. Баш у том Капернауму, један капетан је пришао Господу и замолио га да исцели његовог слугу. Капетан је на основу свог искуства знао да Господ као свесилан може да му помогне. Види се да је био добар капетан – јер прво размисли, па направи стратегију, а онда наређује. И пошто је сигурно био омиљен међу својим војницима, он је знао да када каже нешто то бива и учињено. Зато је и рекао: Господе, нисам достојан да уђеш у мој дом, него само кажи реч твоју и оздравиће слуга мој. Замислите ту веру. И Господ рече: Ни у Израиљу такву веру не нађох. Синови Израиљеви су били верни отачким предањима. А овај Капернаум који беше као Галилеја незнабожачка, изнедрио је таквог једног човека.

Господ гледа на сваког човека, без обзира у ком се народу родио и где живео. Важно је како живи. Онако како верује, тако му Господ Бог даје. Када се Господ усели у срце наше, Он нам бива Бог. Он дише са нама, страда са нама. Мислили смо да је прошла ова епидемија, али видимо да није. И не само то, него можда никада неће нестати таквих ствари овде на земљи. А где су ратови, где су земљотреси, где поплаве, невоље о којима пише у Светом Писму? То још није почело. Многи маловерни су се уплашили. Маловерје, да не кажем неверје је у срцима многих. А Господ када види да се неко уплаши, говори: Не бој, се јер Ја победих свет. Апостол Петар је ходао по води, али када је посумњао, почео је да се дави. То се и нама дешава.

Како можемо да ојачамо душу своју, силе своје, срце своје, ум свој? Како можемо тај крвоток да усмеримо на праву страну? Како можемо да усмеримо ум? Па само ако се вежбамо у добру, ако чинимо добро и клонимо се зла, тада можемо да ојачамо. Да не говорим о посту и молитви, који су заповест Божија. Богочовек Христос је постио 40 дана и 40 ноћи да би нама показао да се род зли изгони само постом и молитвом. Али то није све. Читава свеза врлина је потребна да бисмо ојачали стварно, а не да једног дана верујемо и будемо усхићени, а сутрадан као да то нисмо више ми. А знајте још много имамо да пострадамо до Царства небеског. Ево, први ја мислим да је једна невоља прошла, али одмах ничу нови проблеми, нове тешкоће, нови изазови. За толико година питам се има ли краја свему томе ? Нема краја. Али знате ли како се разрешава то? Како говоре старац Порфирије, Пајсије и Јаков: Када превазиђемо искушења, проблеме и невоље, онда за нас они више не постоје, немамо их. Они у свету постоје али за нас који смо то превазишли они не постоје. Ништа се не догађа без допуштења Божијег. Грех је највећа заразна болест која траје од постанка рода људског до данас – најстарија болест. Приликом Другог доласка Христовог грех ће једном за свагда бити осуђен. Сви они који ће бити са Христом, живеће тамо где нема греха, где нема болести, где нема смрти и жалости, него где је живот вечни са свима светима.“

Епископ Јустин је беседу завршио благословом, надом и жељом: „Да и у Царству небеском, славимо Оца, Сина и Духа Светога, Тројицу једносуштну и нераздељиву, у све векове и сву вечност, Амин.“