У уторак, 11. августа 2020. године, када наша Црква слави Светог Калиника и Свету мученицу Серафиму, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је заупокојену Литургију у Станову након чега је служио и опело блаженопочившем протојереју-ставрофору Живомиру Миловановићу. Светој Литургији присуствовао је велики број свештеника и верног народа Епархије шумадијске.
Владики су саслуживали свештеници: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, игуман Онуфрије (Вранић) - духовник манастира Драча, протојереј-ставрофор Зарије Божовић, протојереј-ставрофор Спасоје Јанковић, протојереј-ставрофор Синиша Марковић, протојереј Срећко Зечевић, протојереј Срђан Тешић, јереј Александар Ђорђевић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Јован (Прокин), јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Недељко Дикић.
За певницом су певали: јереј Иван Антонијевић, јереј Дејан Лукић, протојереј Горан Ђерковић, протојереј Сретко Петковић, г. Душан Баловић и г. Срахиња Савковић.
После заупокојене Литургије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је служио опело протојереју-ставрофору Живомиру Миловановићу - проти Жолету, како су га од милоште сви звали, и у изузетно емотивној опроштајној беседи рекао:
“Драга браћо и сестре, и опет за само неколико дана се отворио диптих наше шумадијске епархије да се у њега упише још једно значајно име. Име човека и свештеника проте Живомира или како смо га сви из милости звали прота Жоле. Прота Живомир је за својих 65 година свештеничке службе и својих 86 година живота заиста се показао као ревносни пастир, који је ревносно служио Богу и Цркви својој и своме народу.
Иако је постао свештеник у нимало лаком времену по Српску православну цркву и верујући народ, у време прогона цркве, у време које је данашњим младим генерацијама тешко то објаснити, прота Жоле је часно носио Крст и свој и своје породице и своје Цркве и свог повереног му народа. И то би баш у оно време када су појединци од крста, браћо и сестре, одступали, од Крста често бежали. Када су чак неки на крст и цркву пљували, када су се чак и ругали крсту и понижавали свакога онога који је крст љубио и крст носио.
Прота Жоле је узвишено у то време носио свој крст, своју мантију и име православног српског свештеника. Не жалећи се на своје потешкоће, па чак и малтретирања које је имао, па чак и због своје благе нарави које је поседовао не осуђујући оне што су на њега и његову мантију пљували и понижавали. Свакоме је благо одговорио на те увреде и говорио: “доћи ће време када ћете се и ви сами уверити да је Бог живи, Бог велики и да у Бога поверујете”.
И заиста наш Жоле је многе привео Богу, вратио Цркви и вратио вери. Кроз цео свој живот, посебно кроз свештеничко служење, које је како рекох, трајало више од шест деценија, прота Жоле се трудио да у себи носи лик и образ правог српског народног свештеника, и у томе је успео. Одликовао се чврстином карактера, моралним животом и великом вером у Бога и у пастирско служење”.
Даље у беседи Владика је изнео биографске податке о проти Жолету, а после завршеног опела на самом гробу извршен је мали помен завршавајући опело уз речи победоносне песме “Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова”.
Извор: Епархија шумадијска
.png)
