Документарни филм "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења"

12.09.2021.

Беседа Патријарха српског Порфирија на хиротонији Епископа хвостанског Јустина

 

Браћо архијереји, часни оци, браћо и сестре, данас смо имали радостан духовни догађај, пре свега што смо учествовали у тајни Царства Небеског, кроз причешће Светим Телом и Крвљу Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, који је Глава Цркве, који је Потпун, у пуноћи својој присутан у светој Литургији. А тамо где је Он ту је и Царство Небеско, ту је - речено обичним језиком - Рај.

Из тајне свете Литургије, која је управо оприсутњење Царства Небеског међу нама, налазе се и све остале тајне Цркве. Јер свету Литургију, Тајну Спасења, врши сам Распети и Васкрсли Господ, а на Његовом месту и по Његовом обличју, од апостолских времена па до данас, Црква је установила да стоје Епископи. И данас смо имали велики духовни благослов и радост велику да имамо хиротонију још једног новог Епископа Цркве, који има титулу хвостански, а то је епископ Јустин, који ће до даљег, овде у Београду, са мојом маленкошћу и са другом браћом Епископима, делити бригу и одговорност за народ Богом спасаване Архиепископије београдско-карловачке. Наравно, пре свега ће то бити служење свете Литургије.

Зато, драги владико Јустине, данас си узведен на најузвишенију службу у Цркви Христовој. Добио си највећу могућу част силаском Светога Духа на исти начин на који је Он сишао на дан Свете Педесетнице и конституисао Цркву Христову у свету. Служба Епископа је par excellence Христова служба. А то значи да је поред части коју си добио, теби је дата и одговорност да у име Христово служиш свету Литургију и то желим да ти ставим на срце. Управо света Литургија је задатак твој и задатак свих Епископа. Да није ништа друго, да је само то, испунио си своју службу. Зашто? Не због тога што не треба ништа чинити, што не треба ништа друго радити у свету, него због тога што ако служимо свету Литургију и ако се на њој све темељи и из ње све извире, све остало само по себи биће учињено у право време и у правој мери. Понављам, то је важно јер ту је Црква, ту је Господ наш, ту смо ми у Њему сабрани, ту су сви свети. Ту је, како се то каже, и Небеска Црква у светој Литургији.

То је важно, још једнампут понављам, јер многи би данас Цркву Христову да праве по сопственој слици и прилици, да је учине продуктом политичких или боље рећи политикантских интереса, да је поистовећују са политичких границама, као да Црква има границе и као да Господ наш има границе. У Њему и у Цркви Његовој све што је ограничено постаје брзгранично. Дакле, многи ће хтети и хоће да учине Цркву објектом могућим да буде стављен под неку контролу и наравно да ми знамо да су многи међу њима који не разумеју шта је Црква Христова. Али има и оних који неће то да разумеју, а итекако хоће да употребљавају и злоупотребљавају Цркву. Зато је важно да служиш Литургију и да из ње све извире у твом животу. И ових дана имамо оне који замењују тезе. Знамо да су многи заведени, али знамо и да многи мрзећи Христа и Цркву његову, јер су опседнути својим самољубљем и нарцисоидношћу, а те две ствари су узрочно-последичне, не могу да поднесу да Црква врши своју мисију спасења света, па онда, замењујући тезе, чинећи насиље, хоће да прикажу да су они који верују у Живога Бога и труде се да живе по заповести Његовој насилници. Али промисао Божји је увек већи и брзо пројави да су у лажи кратке ноге. Ми се у светој Литургији молимо за читав свет, али се посебно молимо за те који не знају ко је Христос и ко је спасење, који не знају шта је једино потребно сваком човеку. Не дај Боже да се гневимо на такве, јер онда Христови не бисмо били.

Свака Литургија нам почиње речима које показују шта је Царство Небеско: „Благослвоено Царство Оца и Сина и Светога Духа.“ Али одмах затим: „У миру Господу се помолимо... За мир читавог света....“ и безброј пута молимо Господа и призивамо благодат Његову да донесе мир у свет. И на крају мир Божји призивамо да са њим изађемо у овај свет. Дакле, нисмо ми љубављу Божјом толико слаби у вери да ће гнев бити наш одговор, него ће нас то подстаћи на још већу молитву за читав свет, а нарочито за оне који Христа не познају, нарочито за оне који се Христу противе.

Дакле, Црква као Тело Христово не може да се поистовети ни са ким и ни са чим од овога света. И замислимо када би то било па да сваких двадесет - педесет година Црква мења своје име, своју структуру и свој поредак, јер границе овога света се мењају. А и не може бити другачије, јер је све релативно у овоме свету, чак и научници, највећи међу њима, то казују. А Црква је не од овога света. У овоме свету она је са Господом нашим вечна. Нека буде увек, на темељима служења свете Литургије, теби довољна благодат Божја да - као што си читао у исповедању вере - не може да постоји ништа што вршећи притисак на тебе, на било који начин,  може те одвојити од лика, од личности Господа нашега Исуса Христа.

Нама је велика радост што ћете бити овде у Архиепископији београдско-карловачкој и што ћете делити са нама радост служења Цркви Христовој, што ћете делити радост служења нашем народу, али и читавом свету. Знамо да то можете. Завршивши школу у Карловачкој богословији отиснули сте се у свет, по благослову Цркве, студирали у Русији, у Грчкој, у Француској, где сте време провели у молитви у великом, како кажу, Граду светлости - да ли је то тако нисам комптетентан да тумачим, али свугде где постоји ма каква тама и мрак, светло молитве Господње ће их развејати. Дошли сте овде сабирајући знања и искуства различитих култура и народа. Унапред благодарећи Богу што сте изабрани за Епископа хвостанског и истовремено нашег помоћника, сигуран сам да ћете помоћи да нађемо праве одговоре на многа питања која муче наш народ и Цркву нашу. Одговоре на та питања можемо добити само из извора на који сте постављени, а то је опет, враћам се на почетак, служење свете Литургије.

Ја вам честитам и нека сте благословени! Изражавајући вољу нашег Светог Архијерејског Сабора кажем вам: „Прими жезал овај да напасаш поверено ти стадо Христово! Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј, опомињи и саветуј кротким васпитањем у Христу Исусу Господу нашем. Достојан!


Извор: Инфо-служба СПЦ