Празник Рођења Светог Јована Претече и Крститеља саборно и молитвено је прослављен у острошком скиту Јован До код Никшића у недјељу другу по Духовима, 7. јула 2024. љета Господњег.
Светом литургијом поводом храмовне славе Цркве Рођења Светог Јована Крститеља началствовао је архијерејски намјесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан Јокић, а саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије са братијом, игуман Манастира Светог Николе на Ријеци Црнојевића јеромонах Евстатије са братијом и јереј Новак Јовановић из Врањске епархије.
Поводом славе у скиту се сабрало бројно монаштво и вјерни народ.
Послије причешћивања вјерних, Цркву Рођења Светог Јована Крститеља је опходила свечана литија.
Потом је служен помен на манастирском гробљу гдје почива дугогодишњи игуман острошки архимандрит Лазар (Аџић) за чијег овоземаљског живота је изграђен и освештан скит Јован До, на имању ктиторске породице Никчевић.
Након што су саслужитељи благосиљали и пререзали славски колач које је поводом храмовне славе припремила острошка братија, сабранима се ријечима празничне бесједе обратио о. Слободан.
Он је подсјетио на ријечи Јеванђеља о радости и весељу због чудесног и славног рођења Светог Јована Крститеља.
– Радост и весеље због његовог доласка у овај свијет и проповиједи, његовог живота и свједочења, али прије свега тога радост и весеље због свега онога што нам је обећано, Царства небеског. У Јеванђељу смо чули данас да Христос рече ученицима својим да баце мреже и да их оставе, и да иду за њим, и да ће бити ловци људи, и да иду и да проповедају Царство небеско. А Свети Јован, када је изашао из пустиње, био је глас вапијућег и рекао је ”Покајте се, јер се приближило Царство небеско”. То Царство небеско је Христос Господ, који је дошао у овај свијет ради нас људи и ради нашег спасења. Дошао у свијет да буде један од нас, а дошао је у свијет да ми будемо једно са Њим. Не са Њим, него у Њему, да будемо једно, да Он буде наша глава, а ми Његово тијело – бесједио је о. Слободан.
Нагласио је да је Царство небеско обавеза и одговорност према животу. Не можемо живјети како мислимо да је најлакше да се живи, а да задобијемо Царство небеско.
– Царство небеско је труд, и зној, и крв, али је и радост, и весеље, круна тог нашег труда и жртве ка Царству Небеском, и радост и весеље, оног непролазног дана у који нас је Христос позвао и призвао у створио нас за Њега. Тај дан живимо и овдје и сада сваки пут када се саберемо у светом храм, када служимо Свету литургију, када се причестимо Светим тајнама, када постанем једно са Господом и постајемо једни са другима.То је Царство небеско, овдје и сада, а у пуноћи кад Господ други пут дође, као што нам је обећао. И послао нам је Духа Светога да нас чини једнима и да нас заједничари, да у Духу Светоме буде мир и благост, и опет радост и весеље. Зато и живот, и кад нанесе неку муку, и тугу, и бол, треба да преобразимо, треба да се погрузимо у ту тајну страдања, јер је то страдање Христово страдање, јер је то онај тренутак када је Христос узишао на крст и страдао за све нас. Кад дођете овдје, чујете глас Светог Јована који каже: Покајте се, приближило се Царство небеско. Покајање значи промјена живота, од лошега ка бољем, од лажи ка истини. То је живот и то је покајање, погружење у себе и тајну живота, као што је то урадио и Свети Јован – рекао је о. Слободан, честитајући славу игуману Сергију и братији, а велики празник сабраним вјерницима.
Благодарећи сабранима што су се сабрали у Јован Долу на овај велики празник, игуман Сергије је казао да су данас у острошки скит донесени и дјелићи моштију Светог Јована Крститеља и његовоих светих родитеља, пророка Захарије и његове жене Јелисавете.
Сабрани вјерници су на крају богослужења цјеливали мошти, а прослава празника је настављена уз славску трпезу љубави.
Извор: Манастир Острог
