На остацима древног манастира, посвећеног Светом великомученику Пантелејмону у Самограду код Бијелог Поља, чија је обнова у току, Свету архијерејејску литургију, на празник Светог великомученика Пантелејмона, у недјељу 9. августа 2020. служио је Епископ будмимљанско-никшићки г. Јоаникије.
Саслуживало свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. У архипастирској бесједи сабранима владика је указао на ријечи Светог апостола Павла: Не знате ли да сте храм Божји, и да Дух Божји обитава у вама.
„Данас прослављамо једног од Светих за кога можемо рећи да је, још, овдје, на земљи постао храм Божји, да је Дух Свети обитавао у њему, а то је Свети великомученик Пантелејмон исцјелитељ. Од своје младости заволио је Христа, примио Свету Тајну крштења од Светог свештеномученика Ермолаја, који се помиње заједно са њим, испунио се вјере и свих дарова Божјих, а посебно Божје благодати. Име његово значи онај који је светимилостив, пун Божјих дарова, који врхуне у Божјој милости и љубави. Он је само ријечју, коју му је Господ дао, вјером и призивањем имена Христовог лијечио болеснике.
Знао је и љекарску вјештину, али је више лијечио молитвом и призивањем свесилног, чудотворног имена Христовог, које је извор живота и здравља. Тако је чинио многа чудеса, дајући здравље немоћнима и болеснима”, бесједио је Епископ Јоаникије.
Владика је казао да се и ми, у вријеме болести и заразе, поштујући медицину, још више уздамо у Божју милост и Божје дејство, у благодатно посредништво Светих Божјих угодника, као што је Свети великомученик Пантелејмон исцјелитељ.
„Он ће одагнати од нас сваки вирус, а понајвише да одагна вирус невјерја, мржње, злопамћења, пакости, зависти и осталих несрећа које унижавају достојанство човјека, као што је Његош рекао: “Злоћа, завист, адско наслијеђе, ово чојка ниже скота ставља“. И, заиста, човјек је узвишено биће да се изједначава са анђелима, са онима који су без икаквога гријеха, али човјек може и да падне толико ниско, да буде ниже од животиње и да се изједначи са ђаволом. Толики су распони човјекови и могућности према добру, али, на жалост, и према злу. Свако од нас има избор да ли ће се уподобљавати Богу, Његовим анђелима и Светима или ће се уподобљавати ђаволима, да ли ће се уподобити Богу, Који је извор свеколиког добра, љубави, човјекољубља и свих човјекових дарова, да ли ће отворити своју душу, своје срце, по ријечима апостола Павла: Да се Дух Свети настани у њему, Христос Господ да почине у његовом срцу, да буде Богоносац и Христоносац и Духоносац, да се испуњава Божјим даровима, љепотама и мудрошћу, а свему томе основ је света вјера православна, или ће, на жалост, кренути путем отпадништва и путем зла“, навео је владика будимљанско-никшићки.
Осврнуо се, такође, и на оне ријечи Светог апостола Павла да онај који гони хришћане, тај разара Храм Божји, а њега ће разорити Бог. То се, појаснио је Епископ Јоаникије, односи на оне који угрожавају свету вјеру православну и светиње Божје.
„Као што су хришћани освећени, тако су и свети храмови освећени, у њима Бог обитава и они су за то намијењени, да у њима Бог обитава, да се у њима света служба Божија врши. Зато су наши преци подизали храмове Божије, посвећивали их Богу, да би се они и њихово потомство у њима освећивали и више је него јасно чему служи храм Божји. Служи светој служби, служи Богу и онима који у њега долазе да се освећују. Само за то, низашта друго. Оно што приличи храму Божјем не приличи ничему другоме, оно што се обавља на неком другом мјесту не може се обављати у храму Божјем.
Нажалост, видимо по цијеломе свијету да је ово ново покољење, а и раније је тога било, претворило Божје храмове, који су Богу посвећени, у некакве друге установе, у галерије, у најбољем случају музеје, а, врло често, и у неке друге установе које су профитабилне или, не дај Боже, нешто још горе. Видимо да је Света Софија Kонстантинопољска изнова претворена у џамију. Није то њена првобитна намјена. Она је насиљем претворена у џамију у давна времена и претварање Свете Софије изнова у џамију је обнављање тога насиља. У давним временима је претварање Свете Софије у џамију био знак да ће многи други храмови, који су славили Бога Живога у Светој Тројици, у којима се призивало име Христово и Његових Светих, послије Свете Софије, бити претварани у џамију, а многи су и порушени.
Наши су преци то запамтили, то је памћење остало у нашим костима и ми знамо шта то значи. Ови наши властодршци, који желе да присвоје оно што се присвојити не може, што је само Богу посвећено, што има своју јасну намјену, хоће да претворе у нешто чија намјена није јасна. Они кажу: Нека се цркве упишу на државу, а ви и даље ту служите, а, онда, додају: Док ми другачије не одлучимо. Kоје лицемјерство, која пакост и који цинизам! Наш народ је добро осјетио шта то значи, народ који је толико жртвовао за вјеру и своје светиње, не само у давној прошлости, него и у ово наше вријеме. Ми, свештена лица смо свједоци колико је наш народ, само у ових посљедних 30 година, жртвовао за своју Цркву, за храмове, за обнову светиња, за подизање нових, одвајајући од својих уста да да за своју светињу и ми то морамо испоштовати.
Већину светиња је подигао сиромашни народ, дајући динар по динар, прилажући свој труд и зној, више се жртвујући за светињу, него за свој дом, знајући да ће, жртвујући за светињу и свој дом сачувати и својој породици најбоље завјештање оставити – да љубе Бога, браћу, своје ближње и своје светиње, јер, наше светиње су извор Божјег јеванђеља које нас просвећује и освећује. Правилно је када родитељи, поред оног васпитања које дају у дому, воде своју дјецу у цркву да слушају ријеч Божју, да се њихове младе, њежне душе освећују на вријеме Божјом истином, милошћу, благодаћу и љубављу. То је право, истинско васпитање и, хвала Богу, на нашим службама и литијама видимо, понајвише, дјецу и омладину. У томе је наша нада, у дјеци и у омладини, који су кренули путем својих предака и који се освећују Божјом љубављу и истином.
Свети Пантелејмон, у чијем се храму налазимо, је пострадао за Христа. И овај храм је много пострадао, али и Свети Пантелејмон и овај храм су кроз страдање постали још светији. Започела је, хвала Богу, обнова древних светиња на Самограду. Треба да имамо много стрпљења, јер овдје треба да се примјени највећа струка, знање и стрпљење у обнављању ове светиње. Најважније је да се врши служба Божја непрестано. Наш брат у Христу, монах Пантелејмон је дошао овдје да уложи свој труд, знање и љубав у обнову ове светиње, са њим је јеромонах Исихије из братске Украјине, који је као монах јерусалимски дошао на темељима ове древне светиње да служи свету службу Божију. Народ препознаје њихову жртву и љубав и помаже”, казао је владика.
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, прије Литургије, у чин чтеца произвео је Звонка Јеврића и Милана Недовића.
Празнично сабрање увеличао је чин додјеле архипастирских грамата за љубав и жртву исказану приликом обнове манастира Самограда: Ранку Дамјановићу из Бијелог Поља, Момчилу Недовићу из Пријелога, Вукану Недовићу из Пријелога, Марку и Милици Марковић из Берана, Ристу Дрекаловићу из Подгорице.
Владика Јоаникије је додијелио и архипастирске захвалнице: Здравку Мишељићу из Херцег Новог, Данијели Дабетић из Берана и Ивану Мићковићу из Никшића.
