Црква Светих Пантелејмона и Климента Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи данас је молитвено прославила храмовну славу уз поштовање мјера прописаних од стране НКТ-а. Свету архијерејску литургију служио је са свештенством Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да су Свети великомученик Пантелејмон и Климент Охридски дивни свједоци Христови који су не само својим крштењем и ријечима, него и својим животом, мученичком крвљу и страдањем посвједочили Господа и постали Његови истински и прави свједоци.
“Свједоци Онога који нас је позвао да волимо једни друге, као што чусмо у данашњем Јеванђељу, и да се не плашимо гоњења и прогоњења”, казао је владика, подсјетивши на ријечи Господње Ако Мене гонише и вас ће гонити…
Подсјетио је Митрополит да је Господ гоњен и пригоњен, разапињан кроз вјекове и саразапињан у онима који су Његови, међу којима Свети Пантелејмон и Климент Охридски заузимају посебно мјесто.
“Саразапињан у њима као живим свједоцима Њега као вјечне љубави – Бога љубави – и као Бога који је љубав, и својом љубављу свједока да је људско призвање љубав какву има Отац према Сину и Син према Духу Светоме, и какву је Бог имао према људима жртвујући Сина Свога Јединородноага за нас и наше спасење”, рекао је Високопреосвећени, истичући да је та љубав мјера нашега људскога живота и наше призвање.
На овај свети дан настављена је и Света тајна вјенчања у Кани Галилејској гдје је Господ благословио својим доласаком младенце и претворио воду у вино. То, како је казао владика, значи да је призвао човјека, да оно што има као тјелесно биће, ту воду живота, у коју спада и љубав између мушкарца и жене, преображава у вино.
“То значи у истинску праву, богочовјечанску љубав која не тражи своје, него љубав која се жртвује, која је милосрдна, трпељива, која све носи и подноси ради љубави према Богу и према ближњима”, рекао је Архиепископ цетињски.
Појаснио је да су на такву љубав призвани сви хришћани, свако према своме дару, а на ту љубав су призвани и они који се вјенчавају испуњавајући заповјест Божију којом је Господ благословио прве људе: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!
“Тако је Света тајна брака остала као продужетак и наставак тога првога Божијег благослова и наставља се кроз њега и продужење људскога рода тим Божијим, Христовим благословом, тим претварањем воде у вино”, бесједио је Митрополит Амфилохије.
Додао је да је зато и Тајна брака пројава Тајне односа Христа и Цркве Божије (Посланица Светога апостола Павла). С једне стране, каже се, да се жена повинује своме мужу, јер је муж глава жени. Са друге стране се каже да муж треба да воли своју жену као себе самога, да воли жену као што је Христос заволио Цркву, народ свој, тако што је жртвовао Себе за њих, за сву васељену .
“Љубав међу мушком и женском особом је љубав која је у тајни Христове љубави садржана, која је љубав Христова према Цркви и Цркве Божије која се жртвује за Христа Господа и приноси се Њему на дар”, казао је владика, објашњавајући шта је тајна љубави и светиње брака.
Митрополит црногорско-приморски је казао да су све светиње данас у овом нашем роду људском оскрнављене, али да је најоскрнављенија светиња брака, указујући на законе о чедоморству – убиство дјеце у утроби мајке – и о лажним, болесним, истополним браковима.
“Већег безумља није видјела ова земља. Сва историја рода људскога је поштовала у свим земаљским народима, без обзира којој вјери, идеологији припадали, да се благосиља вјенчање мушкога и женскога, да они рађају потомство. Међутим, у ово наше вријеме када су људске страсти обоготворене, када је обоготворен човјек коме је дах у носу, када се повампирило ново и древно многобоштво, у нашој несрећној Црној Гори се озакоњују везе које су безумље, које су порицање највеће светиње људскога живота – Светиње брака.”
На крају је владика поручио да је Господ са нама и међу нама и да нам је оставио Себе као Тијело и Крв своју, своју љубав, и да је то оно што прослављамо у овоме храму који је посвећен Светом Пантелејмону и Светом Клименту Охридском, просветитељу словенских народа и нашега народа, који су посвједочили својим мучеништвом и страдањем, вјером, надом и љубављу вјерност Христу Господу:
“Присуство Светог Климента кроз овај храм је свједочанство нашега истинскога и правога пута куда и како треба да идемо, коме Богу треба да служимо и како треба да живимо, као што је и жртва, мучеништво Св. Пантелејмона пројава Христове жртве и мучеништва и жртвовања за живот и спасење свијета”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Након Литургије благосиљан је славски колач.
.png)
