На празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан у Храму Светог пророка Илије, Његово Преосвештенство Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање протојереја Милинка Лукића – намесника рачанског, протојереја Раденка Глигића, протојереја Горана Милинковића, протојереја Боре Ћутила, протојереја Владимира Васиљевића – старешине храма, протонамесника Владимира Малешевића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Далибора Ђорђевића. Том приликом је вероучитељ Ненад Срећковић рукопроизведен у чин чтеца.
Верни народ Бајине Баште је са радошћу дочекао свог Епископа сабравши се око Свете Чаше на овај велики Христов празник и заблагодаривши Богу за све у својој светињи. Епископ Јустин је у својој беседи подсетио на историјске догађаје који су иницирали празновање Часног Крста као и на значај Крста као места страдања Господа нашег Исуса Христа, али и победе над грехом и смрћу кроз Васкрсење. Крста је пронађен у време благоверне царице Јелене, а враћен је из Персије у време цара Ираклија.
Првобитно су нађена три крста, и с обзиром да нису знали који је Христов, положен је мртвац на сваки крст док није оживео на оном на којем је био распет Христос. Исто тако се и један тежак болесник излечио и то им је био знак. Народ је видевши узвикнуо три пута Господе помилуј. Други догађај везан за Часни Крст је онај када су Персијанци освојили Јерусалим и однели Часни Крст са собом. Вратио га је цар Ираклије када је победио Персијанце у рату. Тада је цар Ираклије узео пред Јерусалимом крст да га унесе у град. Међутим, у једном моменту више није могао ни корак да направи. Тада му је патријарх Захарија рекао да мора да скине царско одело. И цар је скинуо царску одећу и однео Крст на Голготу.
Христос је на Крсту излечио палу људску природу и искупио је људски род. Зато је крст, који је био срам и поруга свима, нама знамење и сила. Христос је страдао и био убијен на крсту, али је страдањем отворио врата раја и ми то славимо, а не само страдање и муке. Отуда су сви свети старци говорили да све треба осењивати крстом јер када то чинимо призивамо велику благодат на нашу душу и срце. Без крста нема спасења, као што без смрти нема Васкрсења. Епископ је на крају беседе пожелео свима да „Крст Његов Часни буде светлост живота, сила и благодат која ће да нас руководи кроз овај узбуркани свет који сав у злу лежи, да нас Господ Бог избави, да нас позна и призна, и да нас постави са десне стране Бог и Оца. Амин.“
Након свете службе уприличена је трпеза љубави. Отац Владе Васиљевић се као старешина храма захвалио Епископу на посети, на молитви за нас, пожелевши му добро здравље и да нам чешће долази.
Извор: Епархија жичка
.png)
