Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на велики и сверадосни празник Воздвижења Часног Крста, у недјељу 27. септембра 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Ријечју архипастирске бесједе, празник Крстовдан, сабранима је честитао Преосвећени Епископ Јоаникије, који је казао да клањајући се Крсту, ми се, заправо, клањамо Христовом распећу и Његовој смрти.
„Његова смрт је живоносна, искупитељна и када се клањамо Крсту ми се, истовремено, клањамо и Васкрсењу, као што Његош пјева у Горском вијенцу, сажимајући сву истину хришћанства у неколико ријечи: Васкрсења не бива без смрти. Када се сјећамо Христових страдања, сјећамо се Његове љубави, а то је она љубав која се жртвује, јер љубав која није спремна на жртву, она није права и није поуздана“, рекао је Владика, додавши да се, у нашем времену, много говори о љубави, али, како је оцијенио, недостаје жртве.
Он сматра да тамо гдје је најосјетљивије, хришћанске породице, које би требало да буду заједнице љубави, а то је и заједнице жртве једних за друге, оне се, често, распадају.
„То значи да је наша вјера ослабила и да нијесмо прави хришћани; онога ко је слабији у тој заједници треба више трпјети, треба више жртве. Тамо гдје има тог разумијевања и спремности на жртву, тријумфује, опет, љубав. Али, када говоримо о Христовој љубави, онда се она мјери Христовом смрћу на Крсту, а то је безмјерна мјера, то је безобална љубав Божја. Када је Христос на Крсту био прикован, Он је раширио своје руке да загрли цио свијет, све људе, и праведне и грешне и да онима који су грешни, а заправо, сви су грешни, да за њих излије своју Живоносну Крв, да све спаси, да Он пострада за све“, поучавао је Владика Јоаникије.
Истакао је да Христова љубав има такво дејство да препорађа, не само оне који су видјели Христову смрт, непосредно, и Христа васкрслога, него она има моћ да препорађа све који у Христа повјерују, да им донесе опроштај грехова, нови живот и нову радост, да их чини светима.
„На овај свети дан, треба да схватимо да људски живот без спремности на жртву нема велику вриједност, не може је имати, не може је достићи. Тек, када смо спремни да се због љубави жртвујемо за ближње своје, онда наш живот има вриједности. А то почиње од оног малог, да претрпимо једни друге, да опростимо, да помогнемо гдје треба, да укажемо милост и љубав, макар у најмањој мјери. Када човјек осјети колика је радост када чини добро и жртвује за ближње, онда он напредује, све га више вуче Божја љубав да чини добро у овом свијету, да шири љубав, а то је божанска љубав, Христова љубав. Наша љубав када се ослони на Христову љубав и када од ње добије силу, онда она постаје јака и моћна и препорађа“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Нагласио је да је данашњи дан величанствен, јер данас, појаснио је Епископ Јоаникије, прослављамо васељенско славље Крста Христовог.
„Крст Христов засијао је из земље и са Неба Светом цару Константину, прије него што ће се открити Крст Господњи, он је њему засијао са неба када је био у ратном сукобу са царем Максенцијем. Побиједио га је силом Крста Господњег, касније, говори се, да се много пута јављао Крст Господњи са неба Светом цару Константину. У таквој слави и у таквој сили је, до тада незнабошца, цара Константина препородио и од њега учинио првог хришћанског цара. Дао му је и побједу над његовим непријатељима и славу какаву нико до тада није стекао од људи на земљи“.
„Зато се назива тринаестим апостолом цар Константин, који је дао слободу хришћанству и наредио да се нико више, због вјере, не смије гонити, ни судити, нити убијати. До тада на хиљаде, стотине хиљада и милиони хришћана су пострадали за Христа Господа. Касније је његова мајка, Света царица Јелена открила Часни Крст у Јерусалиму, јер су га Јевреји били бацили, затрпали, направили сметлиште од тог најсветијег мјеста, али, када се светиња пројављује, она пројављује славу Христову и Крст Христов се пројавио када је Света царица Јелена откопавала мјесто гдје је Господ Исус Христос пострадао и одмах се пројавила сила Часног Крста“, казао је Епископ Јоаникије.
Навео је да је овај велики празник установљен у спомен тог проналаска Крста Христовог, када је Свети патријарх Макарије јерусалимски уздигао Крст високо да га сви виде.
У току Литургије узношене су јектеније и молитве Богу за оне који су обољели од вируса короне, али и за све љекаре и медицинско особље, који се са усрђем и човјекољубљем, старају о болесницима.
