Празник Воздвижења Часног Крста Господњег – Крстовдан, свечано и молитвено је прослављен у недељу 27. септембра 2020. године у манастиру Светог Николаја у Прибојској Бањи. Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Божанску Литургију уз саслужење протојерејâ-ставрофорâ Ранка Милинчића и Марка Папића, игумана Теофила, протојереја Николе Перковића, јереја Ненада Тешића и ђакона Ивана Савића.
Богољубиви народ прибојског краја поделио је радост Празника са својим Епископом и свештенством, заједничарећи за Трпезом Господњом.
Говорећи о Крсту Христовом, Владика је рекао: – Крст Христов је увек у нашим мислима, у нашем уму, у нашем срцу. Он оснажује нашу вољу. А Црква је, да би ми то успешније чинили, издвојила неке дане да посебно гледамо у Крст Христов својим очима и да се подсећамо на све оно што је за Њега везано кроз историју.
– Наше очи су поново усмерене на Голготу и на оно суђење пре Голготе, суђење Господу Христу. Господ наш, који је само љубав и мудрост, био је осуђен од људи који су претендовали да су праведници и да је њихов суд – суд правде. Овај дан је издвојен зато да бисмо покушали поново да сви нађемо себе у односу свом према Господу коме суде и који бива осуђен и распет на Крсту.
– Христов пут је пут Крста. Који хоће да буду Његови биваће гоњени. Господ је то и рекао јасно: Ако су мрзели Мене мрзеће и вас, рекао је јасно: Ако ко хоће за мном ићи нека се одрекне себе, узме крст свој и иде за мном. Апостол Павле нас позива овако: Који су Христови распеће тело са страстима. Треба поунутрашњити Крст Христов. Треба заратовати у себи против оних непријатеља против којих је Господ рат и повео – против смрти, против греха, против мржње, зависти, себичности, гордости, клонулости, малаксалости, против очајања, против мрака. Против тога треба заратити. Крст јесте симбол победе али победе до које се дошло кроз борбу са сваком трулежношћу, са сваким грехом и отпадом, и са смрћу.
– Овај дан нам је дат да поново погледамо какав је наш однос према Господу нашем који је Крст носио из љубави према нама. Молимо се да нас охрабри да се угледамо на љубљене ученике Његове, на оне који су Му били највернији, да будемо увек близу Њега, поручио је Епископ Атанасије.
Празнично саборовање је настављено за трпезом љубави коју је уприличио игуман Теофило са својим у Христу братством.
Извор: Епархија милешевска
