Иако смо још увек у данима Божићне радости у атмосфери, амбијенту и благодати витлејемске пећине на овај дан сећамо се Светих младенаца никомидијских који су пострадали од руке цара Максимијана Херкула, као и недеље Богоотаца, а нарочито спомена Светог и праведног Јосифа Заручника, Светог цара и пророка Давида и Светог Јакова брата Господњег.
Након прочитаног зачала Матејевог јеванђеља, које говори о погубљењу деце од стране крвожедног Ирода и о преласку Марије, Јосифа и малог детета из Витлејема преко Египта у крајеве галилејске, заједници се обратио Епископ Јустин, који је рекао:
– Овај дан говори о путовању заручника Јосифа, Марије и детета Богомладенца. Путовање и само рођење већ је кренуло да се обистињава по речима Светог Писма испуњавајући прва пророчанства. Данас је и спомен мученицима никомидијским који су били живи спаљени у храму, јер нису хтели да принесу жртве идолопоклоничком богу. Сматрали су да ће тиме изневерити свога Бога. Са вером у спасење Данила и тројице младића из огњене пећи, препустили су се са надом у Бога. Мирис миомира ширио се читавих пет дана колико је горео храм.
Ми хришћани и даље страдамо и уподобљавамо се Христу кроз мучеништво. У данашњем свету, по речима Владике, где и даље владају и светлост и тама, и добро и зло, не постоји ништа што нас може сачувати, осим вере у Христа.
– И сами видимо да је овај свет, свет сна. Видимо и да један вирус може да поремети читав свет, а по речима из Светог Писма ово је тек почетак. Почетак, јер ће и многе следбенике Христове нечастиви преварити. Па се онда питамо, како се можемо спасити? Само ако сву наду своју полажемо на Христа и ако то постане темељ нашег живота. Као што се спортисти или музичари саживе са оним чиме се баве, тако и живот по Богу треба да живи у нама, да расте у нама и да постане део нас, рекао је Владика.
Извор: Епархија жичка
