У петак 5. фебруара 2021. године, када наша Црква слави светог мученика Климента Анкирског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Крагујевцу. Саслуживали су свештеници и ђакон овог светог храма. Владика је верницима током своје беседе протумачио речи светог апостола Павла да се сила Божија пројављује у немоћи људској:
“У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, желео бих вашој љубави и вашој пажњи да кажем неколико речи о сили Божијој у немоћи људској, или по речима светог апостола Павла који каже: “Кад сам слаб, онда сам јак”. По некој нашој људској логици то је нешто сасвим супротно, али у духовном смислу видећемо да итекако човек у својој слабости, кад призна своју немоћ, а призове помоћ Божију, онда је он силан, онда је он јак, онда је он заиста, браћо и сестре, човек Божији. Човек је по природи слаб, склон искушењима, у невољама својим, и ако се човек не обрати Богочовеку Христу који наше немоћи и наше слабости носи, ако човек не положи наду у Господа Христа, такав човек ће пропасти. Једино Христом човек постаје свепобеда, постаје моћан и силан, али не собом него Богочовеком Христом. И све док човек схвата да су његове моћи слабе да било шта добро учини, он је на правом путу, али док човек мисли да има снаге да се сам избори е тај човек је давно потонуо и пропао јер се он узда у себе, а уздати се у себе је тако тешка духовна обмана.
Ми са Христом постајемо јаки, постајемо примаоци и акумулатори - сакупљачи силе Божије која неће да се усели у нас док не избацимо своју силу, свој его, себе. Кад уселимо Бога онда је у праву апостол Павле који каже да је управо у немоћима и слабостима силан. Шта је хтео да каже свети апостол Павле? Хоће да каже да су те моје слабости управо мој вапај за Свесилним и Свемоћним Господом нашим Исусом Христом. То је вапај моје природе и немоћи човечанске. Свети апостол Павле позива све те слабости да се уселе у њега јер зна да га Свемилостиви Господ неће пустити да страда, већ ће те слабости претворити у силу у зависности од тога колика је моја и твоја вера. Он не сумња да ће Господ доћи на његов вапај и прихватити слабости наше и одморити нас. Одмориће нас ако примимо јарам Његов, а то је наука Христова коју човек треба да прихвати у себе. Прва поука је да се не уздамо у себе, ни у своје знање ни имање, него да се уздамо у Бога. Човек без Бога не може ништа добро да учини.
У Светом Писму нема противречности, зато свети владика Николај објашњавајуци ове речи апостола Павла каже: "Телесни човек се управља по звуку, а духован по смислу. За телесног човека свуда је противречност, он бежи и од своје сенке ако му се учини да је она препрека. Духовни човек је као витез који воли да савлађује препреке зато што зна да ће Господ помоћи јер стално вапи и трази помоћ и заштиту од Бога. За духовног човека у овим речима апостола Павла се открива. Када сам свестан свога ништавила и свемоћи Божије, онда сам силан. Кад знам да сам од себе не могу никоме добро да учиним и када се сав ослоним на помоћ Божију онда сам силан. Не уздај се човече у себе него се уздај у силу Божију. Не уздајте се у кнезове ваше јер у њима нема спасења. Човек је немоћан да сам пружену руку Господњу прихвати. Зато нам је порука да положимо се на силу Божију да бисмо у ништавилу своме били силни. Али треба признати немоћ, а не лицемерно рећи немоћан сам, а са друге стране а бити силан да учинис зло. По човеку смо немоћни, по Христу смо силни.
Силни смо вером и надом у Христа, молитвом ка Христу, љубављу према Христу, трпљењем за Христа. Тако и ти и ја, брате и сестро, постајемо силнији од свакога греха, кад се у нама усели сила Божија. Али ни Христос ни сила Божија неће се уселити у нас ако не тражимо на прави начин како да се они уселе у нас. Ако се молим на свој начин, а не на начин како су се свети оци молили који су доживели радост молитве, онда ћемо пропасти. Докле год мислимо на свој начин пропашћемо духовно и скренућемо са правог пута. Све док се не предамо Богу и некоме ко нас зна да нас води и руководи, скренућемо са правог пута.
Дакле, браћо и сестре, да постанемо силни али у сили Божијој, не у својој сили, онда ће од нас отићи и грех и патња и мука и искушења. Зато, наоружајмо се силом Божијом па ћемо видети да је сила Божија у нашој немоћи. Човек кад се разболи он је окупиран само једном жељом, да оздрави. И баш зато што је болестан, њему се све више отварају унутрашњи духовни видици да се он све више и јаче моли да оздрави. Зато и ми, браћо и сестре, молимо се Господу да нам да силе, да нам да моћи, да нам да снаге да се спасемо. Бог вас благословио”.
Извор: Епархија шумадијска
