Пустимо своје фрустрације и песимизам због својих слабости.
Волимо нашег Господа Исуса све доследније.
Призивајмо Га непрестано срдачном молитвом и тако негујмо свети пламен љубави према Господу.
Непрестанo призивање Исусовог имена, употреба наше бројанице, уз уздахе из дубине нашег срца, уз откуцаје у такту нашег „горућег срца“, биће „капи по каменој долини „које падају једна по једна, тихо, безначајно, слабо, наизглед се распадајући у хиљаду капљица док падају на тврду стену.
Међутим, на крају ће је покорити.
Они ће бити зуби тестере, који мало по мало једу дебло највишег и најјачег дрвета.А оно што кишне олује, олује и ветрови нису постигли, чине ови безначајни зуби који полако, али систематски, коначно успевају.
То ће бити лагана кишица која, нежно падајући на исушену земљу, чини је плодном и способном за „вађење хлеба из земље и избављење људи из ропства“. У стању је да трансформише „пусту, неплодну и суву земљу“, то јест наше срце, у прави рај.
Када се, кроз нашу ватрену љубав према Њему, Исус усели у наша срца, тада ће из овог пламена заискрити у круг и божанске искре свих манифестација љубави према другима.
И тада неће бити питања о томе како правилно користити и своје емоције и све своје психичке моћи.
“А што сад живим у тијелу, живи вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене (Гал. 2, 20) .
И ово ће бити тријумф љубави и плод Његовог присуства у нама.
Јер моћи ћемо да волимо, наравно, оним интензитетом и чистотом и аутентичношћу којом је Исус волео.
Тачније, волећемо Исусовим срцем.
И то зато што, када тако волимо, када „не живимо себи“, већ „Ономе који за нас умрије и васкрсе“ (2. Кор. 5:15).
Извор: https://www.pemptousia.gr
Превела: Љиљана Поповић
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
