Празник обретења моштију Светог Јоаникија Девичког прослављен је у крагујевачком насељу Бресница Светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован.
Преосвећеном владици Јовану саслуживали су архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, јереј Стефан Дамјановић, јереј Милош Павић, јереј Милош Јелић и протођакон Иван Гашић. Чтецирали су господа Марко Нешић, Марко Гаљак, Стефан Радисављевић и Александар Цалић.
На литургијске прозбе одговарао је хор крагујевачке Саборне цркве под диригентском палицом протојереја Драгослава Милована, док су блажена и тропаре отпевали богослови крагујевачке Богословије.
У својој беседи Преосвећени Епископ шумадијски Господин Јован говорио је о значају Васкрсења Христовог у животу сваког хришћанина.
Обраћајући се окупљеним верницима, владика Јован је рекао: „ У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже Бог, браћо и сестре, и Христос Васкрсе. Нека је срећна и Богом благословена слава свима нама. У овим празничним данима, поклонимо се Христовом Васкрсењу. Да замолимо Распетог и Васкрслог Господа да у нама васкрсне вера. Да замолимо,такође, Светог Преподобног Оца Јоаникија Девичког Чудотворца да се он моли за нас да се у нас усели васкрсли Христос, као што се уселио у њега. Он је цео свој живот живео у вери у васкрсење. Зато је Васкрсење Христово темељ вере на чему почива целокупно хришћанство. Ако читамо Свето Писмо,а треба да га читамо стално, свакодневно, онда ћемо да увидимо да ниједан догађај из живота није тако детаљније и савршеније описан, као што је описано Васкрсење Христово. Зато и Апостоли објављују целом свету онога времена, као и садашњег и будућег, истину коју “ очи наше видеше и руке наше опипаше, тога Васкрслог Христа ми вама проповедамо“. Било је и биће оних који су сумњали и који сумњају и данас да је Господ васкрсао.
У самом Светом Писму стоји да се након Васкрсења Господ јављао својим Апостолима, али и многим другима да их увери да је заиста васкрсао. Али и да их увери да је он телом васкрсао. Тиме је доказао, барем нама верујућима, да ћемо и ми васкрснути онда када дође Господ да суди живима и мртвима. То је права вера, вера у Васкрсење Христово и у наше васкрсење,ако живимо Васкрслим Христом. Вера у загробни живот, вечни живот. Јер ако се наша вера испуњава само у овом времену, у ком ми живимо, онда смо заиста,како каже апостол Павле, најнесрећнији људи. Ми не умиремо, већ само мењамо свет. А овај свет је пун тајни, као што је и онај други,вечни, непролазни свет. Зато Црква даје толики значај Васкрсењу Христовом. Ми свакодневност од Васкрса до Спасовдана у богослужењу прослављамо Васкрсење Христово. Али њега прослављамо и током целе године, посебно богослужењем недељама и зато је недеља Васкрс у маломе. Зато је и ова недеља, после Васкрсења Христовог,коју називамо Томина недеља, посвећена управо апостолу Томи који није био присутан приликом Христовог првог јављања након Васкрсења, који каже „ док не метнем прсте своје у ране од клинова нећу веровати да је Христос васкрсао“. Није он то рекао због себе, већ због нас, да проверимо своју веру у Васкрслог Христа. Та Томина невера утврдила је милионе људи. Тако ми данас можемо да опипамо Господа само вером, која је темељ нашег живота. Ми Господа примамо у себе кроз Свето Причешће, сједињујемо се са њим. Сваког дана треба да преиспитујемо себе да ли је наша вера већа и јача. Јеванђеље које је данас прочитано објављује нам истину која се не тиче само тих људи или само нас верних данас, већ се тиче целог човечанства. Оно нам говори да пробудимо заспалу веру нашу. Вера је покретач да схватимо да нам је живот дат да живимо у вери у Бога. Зато ако немамо вере у загробни живот и у васкрслог Христа, онда од Хришћанства нема ништа сем уопштеног учења о љубави и вери. Ми треба веру да претварамо у дела. О величини вере и њеној неопходности сведочи нам сам Господ обраћајући се апостолу Томи, који након физичког уверавања да је Христос васкрсао исповеда веру у Господа, а Господ поручује и њему и нама „блажени су они који не видеше,а повероваше“. Ту је суштина наше вере.
Данашње Јеванђеље сведочи нам и о томе да Христос се јавља Апостолима који су иза затворених врата. Васкрсли Господ превазилази физичке препреке које су нама људима непремостиве, и апостолима који се налазе у страху и безнађу поручује „Мир вам“. Да ли је човеку ишта потребније од мира? Човек који има мир у себи он има и Бога у себи, Богом и за Бога живи. И светитељ кога данас прослављамо, заштитник овога светога храма свети Јоаникије Девички, управо је живео имајући пре свега мир у себи и верујући у Васкрсење Христово. Васкресењем Христовим је себе просветио и оспод га је Васкрсењем посветио. Манастир светог Јоаникија Девичког нам је сведок Васкрсења. Много пута паљен, рушен и скрнављен и данас живи. Живи испуњен монаштвом који чувају веру у Васкрсење Христово као основ свог овоземаљског битисања. Управо вера и мир која та вера у њима буди чини да они опстају и постоје у свим недаћама које су их сналазиле и које је их нажалост и данас сналазе. Нека Господ молитвама светог Јоаникија Девичког у нама пробуди веру и успостави мир Божији. Бог вас благословио“.
Окупљени верници, пре свега они најмлађи који су од најранијих дана упућени на пут Христовог васкрсења причестили су се Пресветим Тајнама Христовим, сједињујући се са Васкрслим Спаситељем.
Након Свете Литургије и опхода око бресничке светиње, Пресвећени владика Јован је преломио Славски Колач и осветио Жито, након чега је још једном благословио мноштво верника дељењем иконица Васкрсења Христовог.
Трудом, љубављу и старањем овогодишњег колачара пароха ердечког протојереја Слободана Бабића, његове супруге Марија и његових укућана приређено је послужење за све вернике у порти храма као и свечани ручак за све званице.
Овом приликом братсво храма светог Јоаникија Девичког уручило је свом Архипастиру и Епископу пригодан поклон у знак захвалности, на молитвено сећање и литургијско помињања. Такође братство храма је изразило благодарење Високопречасном проти Слободану и његовој породоци дарујући их иконом Пресвете Богородице.
Овај свечани и свечарски дан завршен је благодарењем Васкрслом Христу да још много година прослављамо у оволиком броју храмовну славу и узносимо молитве и литургијски принос рукама и устима нашег Епископа, предајући сами себе и једни друге Христу Богу нашему.
Извор: Епархија шумадијска
