Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је у прву недјељу по Васкрсењу Христовом, Томину недјељу, 9. маја 2021. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Обративши се ријечју архипастирске бесједе, Преосвећени Епископ је казао да је Васкрсење Христово обавијено велом тајне, те да не чудно што је тајанствено, јер је оно божанско.
Нико од људи, додао је Владика, није видио кад је васкрсао Христос. То се догодило ван људских погледа, а већег свједочанства о Васкрсењу Христовом, по ријечима Епископа Јоаникија, нема од Његовог празног гроба, погребних повоја који су остали у гробу, од анђелских свједочанстава, жена мироносица, а посебно од апостола.
„Они су се били разбјежали од Његовог Крста, гледајући Његово понижење, страдање и умирање на крсту, па нијесу могли да издрже, него је ушао страх у њихове кости. На вијест о Васкрсењу сви су потрчали ка гробу Христовом. Интересантан је детаљ како Петар и Јован трче ка гробу; Јован трчи напријед, Петар за њим, Јован се надви над празан гроб, видје празан гроб и повоје погребне, а Петар сиђе у гроб. Није баш једноставно сићи у гроб, за њим сиђе и Јован. Он је тај који то пише и каже: И видје, и вјерова“, указао је Владика, нагласивши:
„Сигурно је тада благодат Пресветог Духа њега просветила, ојачала његову вјеру и то је био довољан доказ о Вакрсењу Христовом, о Његовој побједи над смрћу, иако, још, није видио васкрслог Христа“.
Ништа мање није тајанствено, сматра Његово Преосвештенство, када се Христос јавља Светој Марији Магдалини, питајући је зашто плаче. Тек кад је рекла зашто је дошла на гроб, Он је ослови по имену, она Га препозна и ослови га са Учитељу.
„И послије, пошто су апостоли видјели Христа, у појединим моментима када се Он јављао нијесу Га препознавали у први мах. Постоји она чудесна прича како Петар и Тома, који је већ видио Христа, био је претходно у великом распећу душе и ума; сви остали видјели Христа, а он није видио, па говори: Нећу вјеровати, то је и тема данашњег Јеванђеља, докле Га не видим и не опипам. Касније, кад се све то завршило, Тома видио и повјеровао, опет, за неколико дана, апостоли на језеру лове рибу, ништа не улове цијелу ноћ, а ујутру виде човјека на обали и Он им каже: Баците мреже опет. И тада уловише велики број риба, а Свети Јован Богослов, коме су се очи већ биле отвориле, шапће Петру: Ово је Господ“, басједио је Просвећени Епископ Јоаникије.
Касније је Господ, навео је Владика, јео и пио са њима, а нико Га није питао, јер се сви бојаху. Господ је јео и пио послије Васкрсења да покаже да је са тијелом васкрсао, да није привиђење.
„А данашње Јеванђеље је нарочито. Говори о Томи који је, по Божјем промислу, изостао са збора апостола гдје им се јавио Господ. Они сви причају да су видјели Христа васкрслог, а Томи то није довољно: Докле Га ја не видим очима мојим и док Га руке моје не опипају, докле не метнем прсте своје у прободена ребра Његова, нећу вјеровати. Господ се јавља следећи пут, када су сви били заједно, и обраћа се посебно Томи и говори му: Пружи руку своју, и прсте своје и дотакни ребра моја, и не буди невјеран, него вјеран“.
„Тома пружи руку и дотаче тијело Господње и, испуњен благодаћу Светог Духа, силом Божје истине, и Божје свјетлости, која га је у том моменту просвијетлила, узвикну, узвишено, величанствено исповједање: Господ мој и Бог мој. Христос му одговара: Сад си видио и вјерујеш, блажени они који не видјеше, а вјероваше. То значи да овај наш тјелесни вид није ни по чему довољан када се говори о вјери“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки, поручивши да је вјера духовни вид, вид који види тајне Божје, тајне спасења које је Господ устројио.
Немјерљив је број оних који су, истакао је Владика, видјели својим духовним очима и повјеровали, иако Господа нијесу видјели тјелесним очима.
„Видјели су Га очима своје вјере, јер је Господ увијек присутан у својој Цркви и у свом народу. Он је глава своје Цркве, која је богочовјечански организам. Тако је Господ устројавао Цркву својим Крстом, својом жртвом и побједом над смрћу“, поручио је Владика, закључујући на крају бесједе:
„Нека буде на здравље и на спасење овај велики дан Томине недјеље, нове Пасхе, нове побједе, јер је и Тома, добивши праву, истиниту вјеру васкрсао, јер је невјерје слика смрти, ада и настанка живота, а вјера је слика васкрсења, радости, новог живота у Христу Исусу Господу нашем. Тако је и Тома васкрсао из невјерја у вјеру и на величанствен начин прославио Господа, узвикнувши: Господ мој, и Бог мој“.
