Савински Игуман Макарије: ,, Сваки онај који буде подносио бол Христа ради, који буде ,,носио“ свога ближњег са љубављу, примиће вијенац мучеништва“
Празник Светог кнеза Лазара и српских мученика страдалих у Боју на Косову 1389. године, у понедјељак 28. јуна молитвено је прослављен у манастиру Савина.
Свету литургију служио је Игуман ове Свете обитељи јеромонах Макарије уз молитвено учешће братије манастира и вјерног народа.
У наставку је отац Макарије служио парастос косовским мученицима.
У бесједи којом је поучио вјерни народ сабран на Светој служби Божијој Савински игуман је подсјетио на ријечи Самога Господа: Који мрзи Мене и Оца Мојега мрзи.
,,Господ Исус Христос изговара ове ријечи истине људском роду да би људи, имајући познање истине, дошли у истински однос са Богом. Када се човјек запита и загледа дубље у своје унутарње биће моћи ће открити истину спасења коју му даје и повјерава Дух истине, односно Дух Свети који је, исходећи од Оца, послан у свијет да свједочи о Живоме Богу Који се налази у људском бићу“- рекао је отац Макрије.
Јеромонах Макарије је нагласио да сваки онај који се крштава у име Свете Тројице у себе прима благодат Духа Светога ходећи у овоме свијету у свјетлости живота. Он је објаснио и шта се догађа са људима који иду за Христом свим својим бићем и свим својим срцем.
,,Такви људи неминовно страдају у овоме свијету. Зато Христос и каже: Који мрзи Мене и Оца Мојега мрзи. Сваки онај који гријех чини мрзи на Бога. Колико год човјек тражио оправдања за свој гријех, позивајући се на своју немоћ да испуни заповијест Господњу, истина је да гријех удаљава човјека од Бога, јер на тај начин човјек уништава љубав између Бога и себе“- казао је отац Макарије додајући да и онај који мрзи ближњега свога исто гријех чини.
Отац Макарије је рекао да је Христос то казао управо зато да би ми, у овом свијету, препознали гдје се налазимо и какав је наш однос са Богом а он је управо онакав какав је наш однос према људима.
,,Мрзимо ли људе, свађамо ли се, јесмо ли завидни према људима такви смо и према Богу. Препознајући свој однос према људима препознаћемо га и према Богу. Ако имамо човјекољубље, милосрђе, ако смо милостиви, ако праштамо, ако трпимо, то значи да се сила Божија уселила у нас дајући нам снагу да изнесемо свој живот испуњавајући Јеванђеља. То није нимало лако зато што у овоме свијету све око нас покушава да уништи и пороби свјетлост коју Христос даје. Од како устанемо, па чак и док спавамо, мрак напада на наше срце и душу тако да ми стално морамо чинити напор воље како би отјерали зло и прихватили добро. Није довољно само да човјек отјера зло и да каже да он то не жели и неће, то је само први корак човјековог напретка у духовном животу. Следећи корак је када човјек изрази вољу да хоће да чини добро. Није довољно доћи до пола пута и ту остати, стојећи паралисан и не испунити заповијест Господњу. Потребно је да учинимо други корак, корак добра искорачивши ка својим ближњима. Ми треба својим ближњима да помогнемо на сваком мјесту и на сваки начин а не само спољашњи, видљиви. Много је начина унутарње побједе Хришћанства и истините побједе Христове, која је невидљива за овај свијет. Зато ће многи који трпе у овом свијету, подносећи муке Христа ради, бити названи мученицима Божијим као што је то био Свети великомученик кнез Лазар и остали косовски мученици“- казао је отац Макарије.
Сависнки игуман је додао да ће сваки онај који буде подносио бол Христа ради, који буде ,,носио“ свога ближњег са љубављу такође примити вијенац мучеништва, наглашавајући да постоје двије врсте мучеништва. мучеништво крви и мучеништво савјести.
,,Раније је било чешће доживјети мучеништво крви јер су многи страдали за име Христово. И у наше вријеме Хришћани страдају али ћешће мучеништвом савјести које је, управо, ношење крста Христовог. Само они који су кротки и смирени у овоме свијету познају шта то заиста значи. Они који трпе насиље другога над собом су истинске слуге Божије и истински Божији људи, који све то могу да истрпе силом Господњом. То није могуће изнијети ако у свом срцу немамо живога Господа Исуса Христа. Све осим једине истине, која је Господ Исус Христос Кога човјек види у своме срцу, је обмана и пропаст у овоме свијету. Када човјек у свом срцу пронађе Христа он ће моћи да настави да хода у овоме животу и да изнесе до краја свој крст и свој живот. Оно што у животу носимо и трпимо, побјеђујући га силом Божијом, је управо Божији промисао који је Бог намијенио нама и сваком човјеку у овоме свијету. Некима се у животу дешавају тешке ствари, неки доживљавају тешке трауме, неко изгуби живот свог ближњег на овај или онај начин. Те страшне трауме и туге, које човјек доживљава, тешко је пребољети, али Божији промисао попушта такво страдање управо ради спасења људске душе јер човјек другачије не би разумио какав је његов пут спасења. Иако тежак крст који је добио да носи у овоме свијету, потребно је да га човјек носи са радошћу, без роптања и туге. Ако свој крст понесемо са радошћу, кроз њега ћемо угледати Христа. Други пут не постоји за нас и зато је потребно да приглимо управо тај пут који је Бог дао свакоме од нас. Не треба да тражимо некакав лакши пут или да очекујемо од Бога да нам да нешто друго, мислећи да је лоше оно што нам даје и што добијамо. Треба да знамо да ништа из руке Господње није лоше јер Бог само добро може да да, иако ми то не видимо кратковидим тјелесним очима. Зато духовним очима заронимо дубоко у срце своје гдје ћемо наћи све одговоре. Умјесто среће и радости, које су у овом земаљском животу кратког даха, ти одговори ће нам донијети ону истинску радост и срећу које су вјечни живот и вјечно Царство Оца, Сина и Светога Духа“- казао је отац Макарије Савински на Видовданској литургији у манастиру Савина у Херцег Новом.
Видовданско сабрање у манастиру настављено је за трпезом љубави-агапе коју су припремили братија манастира и Коло српских сестара.
Извор: Радио Светигора
.png)
