Type Here to Get Search Results !

Епископ Кирило: Судбина гергесинских бјесомучника је судбина људског рода


Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је данас, у пету недељу по Духовима, на дан када се прославља икона Пресвете Богородице Тројеручице, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог великомученика Георгија и новојављених Момишићких мученика у подгоричком насељу у Момишићима.


Звучни запис беседе


У архипастирској бесједи Преосвећени владика је, тумачећи данашњу јеванђељску причу о сусрету Господа Исуса Христа са двојицом опаких бјесомучника у земљи гергесинској и њиховом исцјељењу, казао да Бог и немоћи људске, као и немоћи та два болесна човјека, претвара у славу своју и у своју проповијед. Објаснио је да су бјесомучници нападали људе и да због њихове познатости у тим крајевима није остало непознато ни чудо, исцјељење, које је Господ извршио у тишини, пришавши тим људима, изгнавши нечисте духове из њих и дозволивши им да уђу у крдо свиња.

“Он је хтио тиме да изврши мисију у том крају, да обзнани долазак свој на земљу, али и да изобличи невјерство својих најблискијих ученика који још увијек нијесу вјеровали да је Он Син Божији”, бесједио је владика и подсјетио да иако Он није желио свједочанство нечистих  духова, демони су исповиједили Христа: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо пре времена да нас мучиш?

Даље је објаснио да је вијест да се крдо свиња стровалило у језеро и утопило, више ражалостило народ него што их је обрадовало то што су чули да су два човјека исцјељена и да је Бог дошао међу људе.

“Прва реакција би требала да буде радост због тога што су срели Бога у човјеку, а они су се ожалостили зато што су изгубили земаљски иметак. Ту уочавамо да је послије гријехопада Адама и Еве отворен, нажалост, канал утицаја ђавола и његових војски на људски род и човјек се непрестано налази под већим или мањим утицајем нечистих сила. Зато у чину крштења имамо и први дио егзорцизам, како се зове, гдје се одричемо ђавола и његових војски, а послије се сједињујемо са Христом.”

По његовим ријечима судбина та два човјека из ове јеванђељске приче у суштини је судбина читавога људског рода “јер је Господ дошао да очисти људски род и и природу људску од утицаја нечистога духа који га је завео да иде другим путем, путем одступништва од Бога, путем непокорности Богу, не слушања Његове ријечи”.

Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички је посебно нагласио да је у нашем духовном одрастању велика помоћ молитве Пресвете Богородице те да је Она наша нова мајка, која заузима посебно мјесто у Цркви, врата кроз која је ушао Спаситељ свијета у наш живот и у нашу природу.

“Мајка Божја није као Бог који је присутан свагда и свуда и у сваком времену. Он је независан од времена и простора. Мајка Божија је присутна у одређеном мјесту и у одређено вријеме, може да дође да помогне људима. У немогућности да буде на сваком мјесту Она нам је бпагодаћу Божјом даровала своју чудотворне иконе”, истакао је владика, додавши да данас славимо једну такву икону Пресвете Богородице – Тројеручицу.

Подсјетио је да је ова икона посебно везана за наш српски народ те да се сматра покровитељицом наше Помјесне цркве и да је исцјелила руку Светог Јована Дамаскина, када му је одсечена по заповјести дамаског калифа. Он је из благодарности за учињену милост придодао Њеном лику трећу руку, по чему је добила име Тројеручица. У ХIII вијеку, заједно са иконом Богородице Млекопитатељнице и патерицом Светог Саве Освећеног, предата је Светом Сави Српском, који је донио у Србију. Почетком ХV вијека је, на магарету, сама стигла у манастир Хиландар, гдје је, крајем вијека, разревшивши спор хиландарске братије око избора игумана, постала игуманија.

“Иконе и фреске имају свој живот посебно што је у њима присутна благодат Божија која испуњава наше спасоносне молбе. Нека би нам Господ молитвама Пресвете Богородице, молитвама 42 мученика момишићка дао да достигнемо прије свега ту благодат очишћења, да узрастамо у благодати просветљења, а за оне који су напреднији, који су изабрани, да достигнемо у савршенство. И укупно гледано као Црква, као народ Божји да достигнемо у мјеру раста висине Христове. Амин, Боже дај”, поручио је Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило у Цркви Светог великомученика Георгија и новојављених Момишићких мученика у подгоричком насељу у Момишићима.


Извор: Митрополија црногорско-приморска