Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је у недељу пету по Духовима, 25. јула, на празник иконе Богородице Тројеручице, са свештенством и свештеномонаштвом Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Ово евхаристијско сабрање уједно је и опроштај цетињских свештеника Обрена Јовановића, Гојка Перовића и Анђелка Боричића, од досадашњих парохија и парохијана због преласка на нове свештеничке дужности. Отац Обрен, који је био и секретар Митрополије црногорско-приморске, нови је архијерејски намјесник херцегновски, о. Гојко ће бити свештеник при подгоричкој Цркви Светог Ђорђа под Горицом, док ће о. Анђелко Боричић бити у свештеничкој служби у Горњо-грбаљској парохији.
Данашње Јеванђеље које проповједа потресну сцену о гергесинским бесомучницима, који излазе из гробова и пресрећу људе, из којих Господ изгони демоне у крдо свиња које се утопило у море, као и о препаднутим људима и Господу који чини чудо и одлази из земље, тумачио је о. Гојко који је казао да се поука ове јеванђелске приче не тиче ни свиња ни гробова већ у њој Господ хоће да нас упути у истину због које је дошао, а истина је да долази Царство небеско.
“Порука и поука је да Господ влада над свим, и стихијама кад дуне вјетар и дигну се таласи, и земљотресима и пожарима… све то Господ допушта па заустави. Он влада и овом великом силом зла коју некад допусти да запосједне земљу и људе. Господ хоће да покаже да Он и над злом има силу”, бесједио је о. Гојко.
Подсјетио је да сила зла некад уђе међу људе, истичући да је ово зло из данашње јеванђелске приче било толико велико да се крдо свиња спустило у воду и подавило. Господ овим хоће да покаже, објаснио је прота, шта ради та зла сила с људском душом кад је тако направила са крдом свиња.
“Господ је у овој причи показао још једно веће зло, иако је ова сцена најпотреснија. А веће зло је када је дошао човјек из онога града и рекао Исусу: Хајде иди од нас, не требаш нам. Па се сад не зна шта је горе, или онај што није имао нигдје мјеста него је спавао по гробовима или ови фини културни људи који хоће да живе свој живот, али без Бога”, рекао је отац, наглашавајући да је народ тражио да Господ иде даље што је Он и учинио.
И то је још једна порука. Господ својим дјелима и својим благословима, и устројством своје светиња и поретком оних који му служе, стално се креће, не стоји на једном мјесту.
“Дошао је барком из једног краја у други, земљу гергесинску. Десило се ово чудо и Он иде даље. То да се Божији благослов креће, не одлази него се Господњи прст креће с једнога мјеста на друго, видимо и у спомену Мајке Божије Тројеручице, чију икону данас славимо. Та чудотворна икона је настала на једном крају свијета, на Блиском истоку, у Дамаску – Сирији, насликао је Свети Јован Дамаскин, а дошла је у Хиландар чудом Божијим, путовањима Светога Саве”, казао је прота и подсјетио на благослов који смо имали 90-их година када је Тројеручица обишла Цетињски манастир и цијелу Црну Гору.
“Господ кад негдје дође и спусти свој благословен чудотворни прст, Он иде даље, а тај прст и благослов остају на томе мјесту. Нека нам Бог да Његовим благословом ту силу да се и ми препуштамо Божијој вољи, да не будемо стално љути и кочоперни да нам није нешто како треба, него да пливамо као она једрилица на вјетровима и таласима Божије воље, и онда нам нема краја”, поручио је на крају свог пастирског обраћања протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Протама Обрену и Гојку крст Митрополита Амфилохија за ревносно служење Господу и својој Цркви
На крају Литургије, сабрани су оцима, Обрену, Гојку и Анђелку, пожељели Божјег благослова у њиховој даљој свештеничкој служби.
Високопреосвећени Митрополит је захвалио цетињским паросима на љубави и труду који су уложили у своје парохије током њиховог вишегодишњег живота и служења на Цетињу. У своје име, као и испред братије Цетињског манастира и свештеника Митрополије, владика Јоаникије даривао је проте Обрена и Гојка са по једним крстом Митрополита Амфилохија и новим свештеничким одеждема, да и даље ревносно служе Господу и својој Цркви.
Казао је да се Божија милост непрестано умножава и да се Божија љубав шири, иде од мјеста до мјеста.
“Ево данас имамо лијепу прилику да заблагодаримо нашим свештеницима о. Гојку и оцу Обрену, који су овдје дуго година уз нашег блаженопочившега Митрополита, онога Божјега човека који је имао свјетлост Божију Божије истине и правде и љубави у свом срцу. Били су његови саслужитељи и сарадници на Цетињу дуго година”, казао је владика.
Навео је да су отац Гојко и о. Обрен затражили да иду на нове дужности, што је он уважио и наградио их јер као добри, искусни духовници могу више учинити у новим приликама и у новим мјестима. По његовим ријечима оци су много учинили на Цетињу, а преласци на нове дужности су саставни дио динамике црквеног живота, и она је спасоносна:
“Они су овдје служећи Светом Петру Цетињскоме и овој светињи, и вјерно служећи нашег блаженопочившега Митрополита Амфилохија и слушајући његове ријечи и гледајући његов примјер, стекли много тога што је важно да пренесу на друга мјеста. Да се та благодат од ове светиње Цетињског манастира и од моштију Светог Петра Цетињскога и благослов Часног крста и руке Светога Јована Крститеља проносе даље”.
Владика је изразио увјерење да ће оци као што су били у свему исправни и честити људи, угледни свештеници, добри пастири који су оставили дубоки траг на Цетињу, то наставити и на новим дужностима. Такође је казао да нимало не сумња да ће, као што су били вјерни сарадници блаженопочившега Митрополита Амфилохија, бити и његови вјерни сарадници.
“То су изузетно честити људи, прави свештеници одани својој вјери и својој Цркви. Носили су крст толико година на Цетињу и није им било лако. Али уз Божију помоћ, као што су то увијек говорили, све је лако. И њима је ова света служба на Цетињу била помало тешка, али више радосна и лака, и благословена, и Бог их је за ту вјерност својој Цркви наградио лијепим угледом у народу и нека то тако само и наставе.”
Изабрани Митрополит црногорско-приморски је пожелио оцима да им нова служба буде срећна и благословена, да их Бог награди за њихову досадашњу вјерну, истрајну и исправну службу Господу, а нарочито зато што су били вјерни ћивоту Светог Петра Цетињскога, овој светињи и Српској православној цркви, и посебно нашем блаженопочившем Митрополиту, велико духовнику, пастиру и учитељу, и великом мученику. Владика Јоаникије је казао да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије узлазио много пута са Христом на голготу и “последњи пут кад је узишао у својој краткој болести и тада је своју вјеру посвједочио. Христа Господа прославио и Цркву своју и као умирући и са својим кивотом и са својим гробом утврђивао”.
“Велико је дјело Митрополита Амфилохија, али нека буде на част свима онима који су били његови саслужитељи. Наравно одлазе наши свештеници, отац Гојко и отац Обрен са Цетиња, један у Подгорицу, други Херцег Нови, али су они толико близу нас, заједно са нама и толико су међу нама, да ће увијек бити са нама и са овом светињом. Благосиљамо их, благодаримо и желимо све најбоље, сваку срећу и сваки благослов и њима и њиховим породицама. Нека их Бог награди за њихову љубав и оданост Цркви, за ревносну службу, нека тако само и наставе.”
На крају владика се захвалио и о. Анђелку Боричићу, коме се послије 11 година на Цетињу отворила могућност да иде у Грбаљ, подсјећајући да је и он имао велики благослов да буде и узраста поред нашег Митрополита Амфилохија .
“Сваки који је био код блаженопочившега Митрополита стекао је искуство и знање, и добио велики благослов, и надам се, оче Анђелко, да ћеш на тој новој њиви Господњој урадити много и да ће брзо плодови твога рада да се виде и да имамо на чему благодарити, исто као и старијим свештеницима, нашим умним и талентованим и људима веома у заслужним који су били ту у најтежим временима.”
Као успомену на службу у Цетињу, владика Јоаникије је о. Анђелка даривао иконом Пресвете Богородице Филермосе и свештеничком одеждом.
Предсједник ЦО Цетиње: Ваша имена биће златним словима уписана у алманах црквеног живота на Цетињу
Свештеницима који данас завршавају службовање на Цетињу, прикладне дарове у име парохијана је уручио г. Рајко Радусиновић, предсједник Црквене општине Цетиње. На поклонима, графикама Цетињског манастира, исписана је посвета: Благодарни смо Богу што смо Те имали за доброг учитеља, брижног духовног оца и искреног пријатеља!
Подсјетивши да су у вријеме препорода, устоличењем Митрополита Амфилохија на трон Светог Петра Цетињског, прије двије деценије на Цетиње дошли отац Обрен и о. Гојко, те да су били митрополитови први сарадници – о. Гојко ректор Богословије Светог Петра Цетињског, а једно вријеме и уредник радио Светигоре, о. Обрен секретар Митрополије и архијерејски намјесник цетињски, господин Радусиновић је нагласио да су они те дужности обављали храбро, часно и достојанствено, са великим прегалаштвом, знањем и умјешношћу.
“А као прво, и по мени најважније, били сте и цетињски пароси, који су улазили у више стотина цетињских и катунских домова. Са тим породицама сте створили пријатељске, братске и кумовске односе! Били сте са њима и у вољи и у невољи. И они су то знали да цијене. Зато је вијест о вашим новим дужностима и одласку на нове парохије у срцима ваших, цетињских и катунских парохијана изазвала тугу! Јер ви сте се уселили у њихова срца и сигуран сам да ћете тамо и остати, као што ће и они бити у вашим срцима, мислима и молитвама!”
Осврћући се на актуелне прилике у Цетињу, Радусиновић је истакао као изузетно значајно то што су се цетињски пароси молили за здравље и оних суграђана који су им, нажалост, упућивали погрдне ријечи.
“Остаће запамћене ваше миротворачке бесједе у којима сте позивали заблудјелу браћу да дођу и да се моле код ћивота Светог Петра Цетињског. Неки су вас послушали, а надајмо се у Бога, да ће вас послушати и они који, нажалост, до сада нијесу. Немјерљив је ваш допринос, драги оци, у организацији литија којима се Црна Гора вратила сама себи! Ваше бесједе ће се проучавати као примјер духовне и миротворачке утемељености у срцу и у души. Из сваке ваше ријечи је избијала љубав, топлина и брига за наш народ и за нашу Црну Гору!”
Поручио је да ће њихова имена, због свега што сте урадили на ползу наше Цркве, на ползу нашег народа, бити златним словима уписана у алманах црквеног живота на Цетињу и не само на Цетињу!
“Нека вам је драги оци срећан одлазак на нове дужности! Знам да ћете и на том новом послушању крст Христовог војника носити часно и достојанствено и да ћемо се и даље и заувијек поносити што можемо да кажемо да смо пријатељи са вама!”, поручио је Рајко Радусиновић.
Отац Обрен: Благодаримо Богу и Светом старцу Амфилохију
У име тројице пароха који одлазе са својих цетињских парохија на нове дужности, сабранима се обратио протојереј-ставрофор Обрен Јовановић који је казао да су хришћани призвани на првом мјесту да благодаре Господу Богу за све што им дарује, “а Бог све што нам дарује, дарује нам ради нашега спасења”.
“Из тог разлога овдје у име нас тројице, благодарим Богу за све чиме нас је обдарио и што нам је даривао, и све што је од Бога, како кажу Свети оци, слађе је од меда. Благодарим овом светом ћивоту Светог Петра Цетињскога, и његовим свети молитвама, који нас је чувао све ове године у овим бурним данима и годинама, разним искушењима, и разним милостима Божјим којих је било ипак више него невоља”, бесједио је прота Обрен. Он је истакао да су као цетињски пароси све вријеме поред заштите Св. Петра, имали и благослов Св.и Јована Крститеља и честице Часног крста, који им је дао добре и здраве породице и снаге да носео крст који им је Света црква повјерила.
Богу је заблагодарио и на Светом старцу који почива у Подгорици, који их је свему томе учио, нагласивши да је Митрополит Јоаникије такође један од најбољих ученика блаженопочившег Митрополита те да га је зато Бог удостојио и призвао да сједне на столицу Светога Петра Цетињскога и на столицу нашег Митрополита Амфилохија у овим тешким временима:
“Хвала и ономе Светом старцу за све што је учинио за своју Цркву, за све нас појединачно. Хвала Митрополиту Јоаникију на очинској бризи, на овим лијепим ријечима које је рекао о нама и за нас. Хвала му и сигурно да ћемо бити вјерни синови Српске православне цркве, вјерни синови нашега Митрополита Јоаникија, као што смо то и радили и до сада. Јер наше призвање и звање, када смо кренули овим путем, да кажемо, свештеним и светим, управо је вјерност Богу, својој Цркви и своме народу.”
Доскорашњи секретар Митрополије и архијерејски намјесник цетињски заблагодарио је и Управи Цетињског манастира, оцима, монасима, браћи из канцеларије Митрополије, затим ђацима и професорима Цетињске богословији, вјероучитељима, хоровођама, Колу сестара, народу цетињском, свим парохијанима…
“Управо ваша љубав и то што сте учинили за нас, много је више него што смо ми учинили за вас, јер ви сте нас васпитавали, свак појединачно. И то је оно што је највредније у тим нашим односима, и то је оно што се памти, што остаје у нашим срцима. И хвала вам свима за сваку ријеч, за љубав пружену и нама и нашим породицама. Посебно хвала онима по катунској нахији, старцима и старицама, којих данас више од пола није на овом свијету на земљи, али су у Царству небескоме, који су нас са аврамовским гостољубљем примали.”
На крају прота Обрен Јовановић је пожелио новим паросима о. Остоји Кнежевићу из Никшића, затим о. Игору Пешикану, о. Душану Биговићу и оцу Павлу Пајићу, који ће бити у Канцеларији нови сарадник Митрополита Јоаникија, да и њима Бог да добру службу:
“Да им Бог да здравље, смирење, стрпљење и велику љубав према овом народу, а овај народ ће знати да узврати кад то треба, као што је и нама у најтежим временима било овдје људи, а тамо гдје је врело и капаће, а ђе капа опет ће врети. И њима нека је срећан нови почетак! Ја на крају заиста благодарим Богу, свима вама, опростите за све оно што није било добро. Носићемо вас у својим молитвама, у својим срцима, и, као што је лијепо рекао Митрополит, ми се не растајемо јер љубав Божија се само умножава. Одлазимо на нова послушања, а у молитви смо сви заједно и ово је наша заједничка кућа и Свети Петар Цетињски је наш заједнички духовни отац. Наш Митрополит Јоаникије је наш заједнички духовни отац и он ће све да нас сабира као мајка добра своју дјецу. И ми ћемо увијек радо долазити овом светом ћивоту и овоме светом олтару, да вјерно служимо као што смо то, чини ми се, колико смо успјели Бог зна, радили ових 20 и више година”, закључио је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић.
Опроштајно послужење за трпезом љубави послије литургијског сабрања организовало је Коло милосрдних сестара “Краљица Милена” са Цетиња.
