Умировљени протојереј-ставрофор Слободан Марковић, парох косјерићки у оквиру циклуса трибина „Православље и млади“, одржао је у четвртак 29. јула, у навечерје празника посвећеног Светој Великомученици Марини – Огњеној Марији, на платоу испред Саборног Храма Христовог Васкрсења предавање на тему „Живот парохијске заједнице у савременом свету“.
Предавача је поздравио и пожелео му добродошлицу јереј Дејан Трипковић, уредник трибина, док је у музичком делу вечери наступила група „Нектарија“ коју чине супружници јереј Никола и попадија Дајана Петровић. Окупио се велики број верника и више свештенослужитеља да чују проту који је пола века пастир на њиви Господњој и који је целог себе дао да се увек нађе на помоћи својим парохијанима. Отац Слободан и отац Дејан су пре предавања, које је одржано са благословом Епископа ваљевског Исихија, одслужили Акатист Светом Нектарију Егинском у Храму посвећеном овом угоднику Божјем, док су вредне чланице Кола српских сестара „Преподобна Мати Евгенија“ припремиле послужење за све присутне.
Да на парохијској заједници почива Црква и да од ње зависи њен напредак, истакао је на почетку уводног излагања свештеник Слободан Марковић, који иако је у пензији више од десет година, води рачуна о својој пастви, организујући бројне добротворне акције, предавања и поклоничка путовања. „Нема парохијске заједнице без свештеника и верника сабраних око њега, а главни задатак те заједнице јесте сабирање на Светој Литургији. Без ње и Тела и Крви Христовог нема говора о парохијској заједници“, нагласио је прота који је и седамдесетих година прошлог века, када то није било уобичајено, стално позивао народ на свето причешће. „На Светој Литургији почива поредак Цркве“, додаје предавач који примећује да је савремени хришћанин неретко окренут спектаклу, јубилеју и прославама тог типа, да тад жели да буде део заједнице, а да с друге стране, занемарује редовна богослужења у својој Цркви.
„Идеална парохија је евхаристична. То је породица људи који се причешћују Телом и Крвљу Господњом. У парохији треба да буду хармонично заступљене све групе људи, почев од разлика у полу, старосној доби, образовању, талентима… Срећа је са Христом и у Христу, а радост произилази из пожртвованости, жеље да понесемо бремена једни других“, каже прота који упозорава да је основни проблем назадовања појединих парохијских заједница оличен у егоизму њених чланова. „Ми у Храм улазимо празни и излазимо такође празни. Изгубила се тзв. „обична“ љубав међу људима“, истиче прота Слободан , додајући да здрава парохијска заједница може да васкрсне човека из бесмисла и чамотиње у које је запао.
„Погрешно схватамо парохијску заједницу. Неретко узимамо беспотребне обавезе на себе, уместо да се препустимо Христу. Док не приђемо Христу, ми себе нећемо упознати“, закључио је отац Слободан који је Ваљевцима пожелео свако добро на Светосавском путу уз жељу да свака парохијска заједница унутар Епархије живи и дела у славу Господњу.
Извор: Епархија ваљевска