На дан када наша Света црква молитвено празнује Светог апостола Акилу, Преподобне Никодима Светогорца и Елија, Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Ћелија пиперска код Подгорице. Саслуживали су јереј Велимир Бугарин и јерођакон Сионије.
На крају Светог богослужења владика Јоаникије је благосиљао и пререзао славски колач поводом имендана сестара ове свете обитељи: Јулије, Саре, Никодиме и Емилијане. Честитајући дан ангела Високопреосвећени је сестрама пожелио да их њихови небески покровитељи чувају и упуте на свако добро дјело, подсјећајући да смо без Божије помоћи немоћни. Даље је објаснио да нам Господ не помаже само непосредно него и посредно преко анђела, преко Пресвете Богородице и Светих Његових, преко Божијих угодника, јер Божија љубав је таква да се умножава.
“Господ је тако устројио да и они који су Његови служитељи, који су се удостојили те слободе пред Његовим престолом, буду његови помоћници и сарадници у дјелу спасења цијелога рода људскога”, бесједио је владика и нагласио да је тако Преподобни Стефан Пиперски свима нама, а посебно сестринству ове свете обитељи, велики заштитник и покровитељ.
Подсјетивши на житије овог Божијег угодника изабрани Митрополит је истакао да је он живио у тешким временима и прошао многа искушења, али се његова вјера показала чистијом од злата и свјетла као Сунце:
“Носио је свој крст у овоме свијету и никад се није поколебао. За Господом је ишао у све дане свога живота, а све препреке које је овај живот и овај свијет пред њиме стављао, он је доживљавао као нову прилику да посвједочи своју вјеру. Зато му је Господ дао још за живота да буде прослављено његово свето име и да буде велики пастир и учитељ, свјетило и стуб око кога су се сабирали наши преци.”
Послије упокојења Преподобног Стефана Пиперског, његове мошти су постале милошћу Божјом извор исцјељења, утјехе, охрабрења.
“Очигледно је да преподобни Стефан Пиперски руководи овом светињом и сестринством, и свима који долазе овај светињи, који јој приступају и помажу. Помоћник и заштитник је и свима који се њему моле”, казао је владика и сабране поучио да кад год се радујемо због великих дарова Божјих, онда се и утврђује наше заједништво и међусобна љубав.
Објаснивши да се тако умножавањем дарова и у овом сестринству умножава љубав и утврђује заједништво, владика је казао да се на тај начин отвора и показује пут како се напредује те да све иде лијепо и да тако треба наставити.
“Треба имати доста чврстине и истрајати на овоме Божијем путу, путу монашких завјета, монашке службе која је подобна анђелској служби. Монаси и монахиње су призвани понајвише да се моле Богу, да угађају Господу, али и да посвједоче своју љубав према Цркви”, истакао је Митрополит, појаснивши да то значи да треба много да се труде за своју светињу и своју обитељ, за све оне који долазе у светињу и траже Божије милости, утјехе, која се врло често излива управо преко вјерних служитеља Господњих.
По његовим ријечима монаси и монахиње својим молитвама, својим примјером и дјелом, много помажу овоме свијету иако су се њега одрекли и свега што је у њему. Они својом светом службом помажу да се овај свијет препороди, али, наравно, како је казао, “прво морамо препородити своје срце и мисли, своја осјећања и цијело своје биће, да би смо могли бити од помоћи и ближњима својим, да би и они, видјећи примјер добрих служитеља Божјих, кренули тим истим путем”.
Посебно је нагласио да монашки пут није једини пут спасења те да и они који живе у свијету, који живе у браку, раде у различитим мјестима да исхране своје породице, такође се много смиравају.
“Ако живе побожно и благочестиво и они Богу угађају, творећи Божије заповијести и ширећи љубав прво у породици, а онда и у својој ближој и даљој околини. Врло често имамо добре примјере међу хришћанима који живе у свијету и често наилазимо на оне који се подвиздавају исто као монаси у манастирима, строго посте, Богу се моле, али се и много труде. И њихов крст је велики и зато им треба помоћи и милости Божије”, истакао је изабрани Митрополит црногорско-приморски.
Додао је да Бог помаже свима који се боје Светога имена Његовога, који Га призивају и приступају Светињи да се сједине са Господом кроз Свете службе, кроз Свете тајне Христове, а Свете тајне Христове – небески Хљеб – дају се свима и исте су све.
“Један је Христос, који је наш Спаситељ, наша глава, који обједињује своју Свету цркву, храни је, штити, милује и даје јој сву благодат, да она напредује и доноси увијек свете и дивне плодове”, закључио је на крају свог архипастирског слова Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
