Епископ Јустин: Наше је призвање да се трудимо и живимо у складу са Божјим речима

Дана 11. септембра 2021. године, када наша Света Црква литургијски прославља празник Усековање главе Светог Јована Крститеља, храм у Каони је прославио свог заштитника.

Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење намесника драгачевског протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, војног свештеника јереја Владана Вуковића из Краљева и ђакона Стефана Симића.

Велики број људи из Драгачева и шире околине, сабрао се данас са својим Епископом да прослави празник и храмовну славу каонске Цркве. То су и потврдили учешћем у заједничкој Чаши, причешћујући се Телом и Крвљу Христовом, за живот вечни.

По завршетку Свете Литургије, у порти храма освештан је славски колач. Након овог молитвеног чина, сабраном народу се обратио Владика Јустин, истакавши да је веома срећан што је опет у Каони, у његовом крају, јер је по мајци и он Дргачевац, из породице Танкосића. Такође, једна од првих његових служби, када је постао Епископ жички, била је у каонском храму. У даљој беседи, Преосвештени се осврнуо на живот и дело Светог Јована Крститеља. Указао је на крај живота оних који су неправедно убили овога Светитеља, објашњавајући да Господ Бог види грешна дела, али их не кажњава одмах, зато што чека да се грешници врати на прави пут. Нама људима су неке животне ситуације необјашњиве и неправедне, али наше је призвање да се трудимо и живимо у складу са Божјим речима.

По завршетку Владикине беседе старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Корићанац је свима присутнима представио духовно-историјски програм. Главна тема програма било је сећање на личности које су пострадале на Косову и Метохији у ратовима деведесетих. Својим трудом, љубављу и уз помоћ својих парохијана и других добротвора, прота је успео да ослика једну до сада непознату композицију са неколико личности и сцена из тог тешког времена рата на Косову и Метохији. Ова фреска ће многима бити мотивација да се боље и свестраније баве овом тематиком. Програм је водила госпођа Весна Стамболић, а отворио га је мајстор трубе Гвозден Росић из Ртију.

Након звука драгачевске трубе, уследио је гуслар из Ужица Данило Томић. Генерал Љубиша Диковић, који је и сам био учесник рата на Косову и Метохији, обратио се и подсетио све присутне о догађајима и невиним жртвама тога рата. Песник Јован Радовић из Виче је изнео ауторску песму о реци Бјелици. Драмски уметник Томислав Кнежевић из Новог Сада је својом песмом „Старац Милија на Косову“ пробудио емоције о Косову, које сваки Србин  има и гаји у свом срцу. На ту поему, својим певачким умећем Јасмина Корићанац песмом Јунаци са Кошара, изазвала је сузе у очима многим присутнима. Говор о своме брату Станку Корићанцу, добровољцу, који је погинуо 1993.године, произнео је Бранко Корићанац. По мишљењу многих, највећи утисак је оставила госпођа Софија Урошевић, мајка Душана Урошевића, која је својим говором о своме сину расплакала готово све присутне. На самом крају програма наступила је певачка група „Сновалица“ из Доњег Дубца, која је својим певачким умећем допринела радости данашње храмовне славе.

По завршетку програма, обратио се и парох каонски протојереј-ставрофор Љубинко Корићанац, који је поделио икону потомцима и родбини оних људи који су пострадали на Косову и Метохији у ратовима деведесетих.

Након овог веома емотивног програма, који није оставио никог равнодушним, у порти храма уприличена је и трпеза љубави.

Извор: Епархија жичка