У уторак, 19. октобра 2021. године, када се молитвено сећамо Светог апостола Томе, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Литургију у храму Светог апостола Томе у Конатицама, архијерејско намесништво бељаничко.
Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Драган Протић, протојереј-ставрофор Видо Милић, јереји Огњен Козлина и Жељко Јовановић, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Зоран Станковић.
Литургијско сабрање је својим појањем улепшао певачки састав “Србски православни појци” из Београда.
Након прочитаног јеванђељског зачала окупљеном народу се обратио пројереј-ставрофор Драган Протић, бивши ректор Богословије Светог Саве у Београду рекавши:
“У име Оца и Сина и Светога Духа, драга браћо и сестре поштовани скупе, дозволите ми да се по благослову епископа шумадијског господина Јована обратим са пар пригодних речи повод славе данашњег Светог храма који је посвећен Апостолу Томи, једном од Дванаесторице ученика Христових, који су по благовољењу и благослову отишли у свет да шире реч Христову. Овај храм као што рекох је посвећен Апостолу Томи и сведок је многих догађаја који су се десили у овој парохији у селима која су припадала и која и данас припадају али и онима која не припадају. Он је сведок срећних и радосних догађаја, чинодејстава који су се десили крштења, венчања али и тужнијих, опела, парастоса. Апостол Тома је био онај који је ширио Јеванђеље, по предању, чак до Индије где је и пострадао мученички тако што је прободен копљем. Из данашњег Светог Јеванђеља, чули сте о догађају који се десио после Христовог Васкрсења када се Господ јавио Апостолима, и када су остали апостоли рекли Томи да шта се десило. Он није поверовао у речи Апостола који су му рекли, видели смо Господа који је Васкрсао и дошао и јавио нам се. Тома им каже да не верује док не стави прсте у ребра његова и у ране од клинова његових. Неко би рекао, шта он то ради, како он који је један од Дванаесторице, то говори, али он то говори као човек као што би и неко од нас то учинио. Када се после осам дана јавио, рекао му је дођи, опипај и увери се да сам Ја. Није Апостол Тома то учинио него је пао на колена и рекао “ Господ мој и Бог мој”. Како кажу наши врли теолози, Апостол Тома је за цео свет посумњао у Васкрсење рекавши “нећу да верујем док се лично не уверим”, али је кроз њега уједно и цео род људски поверовао у стварност Христовог Васкрсења. По промислу, још један догађај је везан за Св. Апостола Тому. Као да је по благовољењу он био тај који ће учествовати у том другом догађају, а то је Успење Пресвете Богородице и он опет силом прилике није био присутан када су Апостоли отишли у Јерусалим да се опросте од Мајке Божје, био је одсутан и када је после три дана дошао, одвели су га на гроб, отворили су га али тело нису нашли. То је све по промислу Божјем, ништа то није случајно. Тај Апостол Тома, један од најближих сарадника Господа Исуса Христа одређен је дапотврди Васкрсење и да потврди да је Христос вазнео своју Мајку на небо. Зато и зовемо Успење Пресвете Богородице, а не смрт или некако другачије. Господ није осудио Апостола Тому што је ово све чинио и што није веровао када су му Апостоли рекли, као што није осудио ни Петра, који га се три пута одрекао. Зашто? Зато што су се искрено покајали због учињеног. Они су остали Апостоли. За разлику од њих, Јуда, који је био исто у броју Дванаесторице, није се покајао за учињено, већ је новац који је добио зато што је издао Христа вратио и обесио се. Апостол Тома је пронео славу Јеванђеља, чинио је чуда, исцељивао болеснике и то у име Христово. Зато је Господ и говорио, опраштају ти се греси твоји устани одар свој и ходи. Ове речи су значиле оздрављење свих. Духовен болести су исцељивали јер су оне биле узрочних и телесних.
Мени је драго да сте се окупили и сабрали, драго ми је да има дечице, радујемо се јер су они наша будућност. Потребно је да се они васпитавају у духу хришћанства још као мали. Мајке ту имају највећи удео јер су оне те које су деци говориле о Богу, Мајци Божјој, о светитељима и о свима осталима. Оне их уче да се прекрсте и да славе своје крсне славе. Угледајмо се дакле на праве следбенике Христове и да учинимо сваки од нас колико ко може. Не тражи Господ да учинимо оно што је немогуће, већ је потребно да учинимо свако по мало. На ово нас упућује прича о талантима и о њиховом умножењу. Онај који је имао пет талената, отишао је, радио и зарадио још толико. Онај са три је исто учинио, а онај са једним је био љут и није умножио ни тај један већ га је закопа и када се вратио господар тражио је да му положе рачуне, ко је шта од њх урадио. Овај од пет је рекао још пет овај од два још два , а овај од један је изговорио све лоше у лице господару, и када је већ тако учинио, господар нареди да се одведе у тамницу. Сви ми имамо различити број талената, али немојмо их закопати већ треба да се трудимо да добијемо још један. Не треба хулити на Бога већ учинити оно што Господ од нас тражи.
Нека је још једном, срећан и благословен данашњи дан и слава овога храма, живи били и Бог вас благословио”.
Извор: Епархија шумадијска
