У Недељу 32. по Духовима, на празник Преподобног Антонија Великог, 30. јануара 2022. године, Његово преосвештенство Епископ милешевски Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Новој Вароши. Саслуживали су архијерејски намесник нововарошки протојереј Станко Благојевић, настојатељ манастира Светих Козме и Дамјана на Воденој Пољани јеромонах Матеј и протођакон Иван Савић.
У пригодној беседи на крају Божанске Литургије Преосвећени Епископ Атанасије је рекао: – Данас сте учествовали, у овоме светом храму, за Божанском трпезом. Највише су учествовали они који су се причестили Телом и Крвљу Господа Христа и који су пажљиво слушали оно што смо певали и читали, што смо чинили. Они су се најближе приближили Престолу Божијем, Трпези Божанској. Али нико од нас, присутних овде, не би требало да остане без дара Божанскога.
– Да бисмо понели са собом Речи Божије, и да оне буду трајна наша храна, потребно је подсетити се на прочитано из Светог Писма. Јер, као што рече Господ: Не живи човек само о хлебу него о свакој речи која излази из уста Божијих.
Преосвећени је потом укратко подсетио на речи Светог Јеванђеља прочитане на данашњој Божанској Литургији и затим додао: – Кључни појмови данашњег прочитаног одељка из Јеванђеља били би залепљивост и одлепљивост. Залепљивање и приањање, али за кога, од чега одлепљивање, за шта приањање? То је само друго изражавање речи вољење и не вољење, волети и не волети!
– Док је онај кушач све стављао на своја уживања Господ подсећа, на свој Божански начин, да је најважније волети Господа Бог и да све од Њега зависи. Јер Царство Његово Небеско не постоји мимо Бога. Сва добра која имамо су од Бога дата, нису од себе сама настала нити смо их ми произвели. Ако и имамо нешто то смо од Бога добили! И то што смо ушли у овај живот, и то смо од Бога добили.
– Довољно је само да кажемо: Боже милостив буди мени грешноме, опрости ми све и прими ме поново за Трпезу у Царству Твоме. Зато Господ и каже ономе кушачу да иде и прода све што има, да се одлепи од тога за шта се залепио, и пође за Њим. Да погледа мало на Небо и да тражи Царство Небеско, Живот Вечни са Богом, и имаће благо на Небу.
– Зато је најважније да запамтимо да је Царство Небеско највиша вредност. Нема веће радости него те да са Господом учествујемо за Његовом Трпезом, не без Њега него са Њиме, и да Њега гледамо. Не можемо а да се не запитамо има ли у нашим животима нечега што нама прави препреку у идењу ка Царству Небескоме? Има ли нешто за шта смо се ми залепили па због тога не можемо да гледамо у Господа и оно што нам Он нуди?
– Пут ка Христу и Царству Небескоме треба да буде, и мора да буде, проходан. Да се не лепимо ни за шта ограничено него у ширину Царства Небеског да стремимо, нагласио је Епископ Атанасије.
Извор: Епархија милешевска
