Type Here to Get Search Results !

Патријарх јерусалимски Теофил III дао је интервју руском листу „Известија“

 

Одговарајући на питања дописника листа „Известија“, Предстојатељ Јерусалимске Православне Цркве је посебно говорио о претњама по хришћанско присуство у Светој земљи, о својој визији начина за превазилажење проблема у међуправославним односима, као и о вакцинацији и ходочашћу током пандемије.


– Недавно сте изјавили да постоји опасност по хришћанско присуство у Јерусалиму и широм Свете земље. Колико је велика опасност услед промене статуса власништва? Да ли је могуће наћи компромис који ће одговарати свим странама?


– Данас се суочавамо са јасном опасношћу. Хришћани свуда треба да брину о својој браћи и сестрама у Светој земљи. Претња по наше изгнанство је стварна. Последњих деценија смо се, нажалост, навикли на израелске екстремистичке групе које на нечасне начине отимају имовину хришћанских породица и црквених институција. Сада постоји претња да се њихови наступи прошире.

Ако ове радикалне групе заузму стратешка места на хришћанској ходочасничкој рути код Јафске капије, тада ће још више хришћана напустити Јерусалим, а милиони ходочасника из целог света неће моћи да крену на потпуно духовно путовање. Осим тога, губитак хришћанске заједнице, заједнице која пружа образовање, здравствену заштиту, хуманитарну подршку људима свих вероисповести у региону, имаће погубан утицај на најугроженији део становништва. Такође, то ће трагично нарушити репутацију Јерусалима као верске престонице света.

Хришћани широм света су део заједнице васкрсења. Ми, који се клањамо месту Христове погибије и васкрсења, представљамо носиоце те идеје. Зато тежимо да поправимо рад са нашим суседима, како бисмо пронашли решење које ће заштитити мултирелигијски и мултикултурални рељеф светог града.


– Руска Православна Црква често говори о недопустивости испољавања радикализма и фанатизма у међуверским односима. Да ли заиста улазимо у нову еру конфронтације и шта мислите са чиме је то повезано?


– Нажалост, видимо како се сваке године повећава број људи који страдају због својих верских уверења. Више од 80% оних који су прогоњени широм света су хришћани. Насупрот томе, Јерусалим доказује могућност верске хармоније. Вековима живимо заједно са нашим суседима Јеврејима и муслиманима. Наше присуство у Старом граду не поставља питања нити од стране државе, нити од верских институција, нити од велике већине грађана који живе мирно и у благостању.

Међутим, нашу будућност угрожавају мале групе добро финансираних израелских екстремиста који воде исцрпљујући рат против беспомоћне заједнице која жели само да воли своје суседе и да им служи. Тренутно представљамо мање од 1% становништва и наш број опада. Свет мора да реагује пре него што буде касно.


– Састали сте се са руским председником Владимиром Путином 2019. године. Он је говорио на тему одбране интереса хришћана који су се нашли у веома тешкој ситуацији због дешавања на Блиском истоку. Руски лидер је тада напоменуо да је изузетно важно успоставити блиске односе са муслиманским конфесијама. Шта можете рећи о раду са представницима ислама у овом правцу?


– Председнику Путину треба одати признање за његов напор да подржи хришћанску заједницу широм света. Дубоко смо охрабрени и захвални на његовој подршци. У праву сте када говорите о потреби ближих односа између хришћана и муслимана. Са наше стране, хришћани су позвани од Исуса Христа да допру до свакога и да љубе своје ближње као себе саме.

У Јерусалиму Цркве одржавају добре односе са нашом муслиманском браћом и сестрама више од хиљаду година. Редовно се састајем са муслиманским вођама из Свете земље и целог света. Посебно сам захвалан на пријатељству са Његовим Величанством краљем Јордана Абдулахом, који је, као чувар хришћанских и муслиманских светиња у Светој земљи, неуморан у својим напорима да заштити хришћане овде и широм Блиског истока. Говорећи без икакве надмености, сматрам да можемо научити свет како да гради дубоке односе између муслимана и хришћана.


– Како оцењујете положај хришћана у Казахстану у контексту масовних протеста, нереда и пораста радикалног расположења?


– Ситуација у Казахстану веома забрињава све нас. Исус Христос је упутио Своје следбенике да се моле и раде ради мира у Јерусалиму. Позивамо хришћане широм света да се моле за мир у Казахстану, и позивамо нашу браћу и сестре у Казахстану да учине све могуће ради постизања мира и примирја у својој земљи.


– Пре три године сте предложили одржавање састанка поглавара Православних Цркава по питању превазилажења раскола изазваног потписивањем Томоса о аутокефалности „Православне цркве Украјине“. Да ли је ово решење још увек могуће? Како сада оцењујете степен раскола?


– Мало је питања која се по својој важности могу упоредити са питањем јединства Цркве. Неколико сати пре Свог хапшења, Исус Христос се молио овде, у Гетсиманском врту, у Јерусалиму. У тим драгоценим тренуцима молио се за Своје ученике, за Цркву и за све Своје следбенике. Пре свега, молио се да буду јединствена целина.

Године 2019. удостојен сам награде Патријарха Алексија II, коју сам примио из руку Његове Светости Патријарха Кирила за залагање на јачању јединства православних народа. У том тренутку сам рекао да и најближе породице пролазе кроз времена искушења и сукоба. Попут ране Цркве, наше Православне Цркве су благословене присуством Патријараха, архиепископа и епископа, од којих сваки дише Црквом и одлучан је да живи праведним животом и води друге у различитим заједницама и у тешким временима. Појава сукоба не изненађује.

Дуго сам веровао да комуникација пружа најбоље решење за наше највеће проблеме. У Православним Црквама је од виталног значаја да наставимо да се састајемо у духу хришћанске љубави и братства, и да разговарамо о питањима која нас сувише лако раздвајају. Живећи гостољубиво и делећи све, позивамо Духа Светога да нас сједини. Охрабрила ме је спремност лидера да се састају и радујем се новим приликама да са њима поделим своја размишљања у наредним месецима.


– По Вашем мишљењу, говорећи о предстојећем сусрету Патријарха Кирила и римског Папе, која питања треба покренути?


– Драго ми је што се Патријарх Кирил састаје са Папом. Из сопственог искуства могу рећи да је сусрет са Папом Фрањом увек велико задовољство. Он је инспиративни вођа и прави пријатељ многима од нас широм света. Он је такође сјајан пример истинског хришћанског вођства у разноликом и подељеном свету. Молићу се да њихов састанак буде благословен и да њихови разговори буду плодоносни. Охрабрени смо божићном поруком патријарха Кирила, која ће се сигурно поново чути током његових разних сусрета, да нас подржава у проблемима са којима се суочавамо.


– Епоха корона вируса поделила је друштво на два дела по питању вакцинације. Из угла Цркве, како бисте оценили поступке противника вакцинације, који су нашли следбенике и упорно спроводе масовну агитацију?


– Прво, мој посао је да волим људе, а не да их осуђујем. Друго, с обзиром на Ваша претходна питања, од виталног је значаја да озбиљно схватимо личну слободу људи. Треће, ја сам, као и многи други хришћански лидери широм света, са радошћу примио вакцину против коронавируса. Вакцина је одговор на наше молитве и захваљујем Богу на овој технологији која спасава животе. Она штити људе од смрти и озбиљних болести, смањује вероватноћу да ћемо заразити друге. Све у свему, вакцинација је веома практичан начин да покажете љубав према ближњем.


– Може ли се ходочашће одржати током пандемије и шта мислите како ће изгледати ове године? Како ће хришћански свет прославити Ускрс?


– Пандемија коронавируса је све много променила у нашем свету. У Светој земљи тугујемо због одсуства ходочасника. Наша света дужност јесте да на овим светим местима пожелимо добродошлицу људима из целог света. Ове године се надамо да ћемо примити више ходочасника, али разумемо да ће укупан број гостију вероватно остати релативно скроман.

Позивам све да упамте да ходочашће може бити било где. Постоји толико много путовања која можемо да предузмемо, и физички и духовно, у иностранству и нашим заједницама. Постоје многа места на која можемо да одемо и искуства која можемо да стекнемо да бисмо се приближили Христу. На Ускрс славимо Васкрсење Христово, а на Тројичин дан признајемо да је Он силом Духа Светога присутан свуда где постоји црквена заједница.

Стога позивам сву своју браћу и сестре широм света да траже света места у својим заједницама. Учините своје градове и цркве местима ходочашћа и још једном доживите безграничну, бескрајну Божију љубав, која на Ускрс постаје наша. Ако то можемо постићи, верујем да ће Исус Христос Светим Духом на нов начин прожети наше животе и заједнице.


Извор: Мospat.ru