Поводом 625. годишњице оснивања Сретењског манастира у Москви објављен је албум „Ликови древног храма“. Посвећен је фрескама храма Сретења Владимирске иконе Мајке Божје, који је настао почетком XVIII века. У албуму су приказани најистакнутији и најизражајнији ликови који су сачували посебну уметничку лепоту. Сабрат Сретењског манастира који је приредио албум – јеромонах Игњатије (Шестаков) – предлаже нам да задржимо пажњу на појединим фрагментима – ликовима Спаситеља, Мајке Божје и светаца.
– Оче Игњатије, крајем 2021. године у Издавачкој кући Сретењског манастира изашао је албум „Ликови древног храма“ посвећен фрескама храма Сретења Владимирске иконе Мајке Божје. Ви сте начинили већину фотографија у књизи. Како се појавила жеља да направите овај албум?
– Кад је 2005. године вршена рестаурација која је сама по себи била већа у дужа него садашња, искористио сам прилику и направио сам велики број фотографија на различитим нивоима храма, што је било могуће захваљујући огромној скели. Тада сам имао прилике да видим заиста много тога, да добро погледам и да снимим фотографије солидног квалитета.
Тада су снимали и други фотографи. Углавном Владимир Чистјаков који је, колико се сећам, урадио многе снимке пред крај радова на рестаурацији. У издавачкој кући „Бели град“ 2009. године је изашао албум у који су ушле углавном његове фотографије. Албум је и носио назив „Фреске храма Сретењског манастира“ и уприличен је поводом 15. годишњице препорода наше обитељи. У суштини, то је било читаво класично научно издање у којем су биле приказане шеме распореда фресака, постојао је велики научни чланак Светлане Липатове о историји манастира и архитектури храма, а посебно је било речи настанку и рестаурацији фресака, иконографском програму осликавања и његовим уметничким особинама.
Ипак, фотографије које су у њему објављене имале су извесних недостатака. И у погледу квалитета ракурса снимака и у том смислу да је, по мом мишљењу, изостављено много заиста лепог, занимљивог и упечатљивог.
Фотографије су се чувале код мене и у издаваштву, само су делимично коришћене на сајту Православије.ru. Неке од њих одавно круже по интернету: лик светог Варлаама Хутинског, Крштење Господње (Богојављење), Христово Рођење. Или познати сиже о осуђивању, где један човек у оку има сламку, а други брвно. Она је разграбљена и представља илустрацију за велики број чланака о осуђивању. Није искључено да је негде коришћена и у штампи. Пре неколико година смо једном приликом објавили малу серију посебно одштампаних приказа у формату великих разгледница.
Прошлог пролећа дошли смо на идеју да направимо мали савремени албум с манастирским фрескама и да његово издање уприличимо поводом 625. годишњице оснивања манастира.
Идеја овог издања јесте да се изабере све оно наупечатљивије и најизражајније. Нисмо претендовали на то да прикажемо и опишемо цео ансамбл фресака храма јасним шемама или фундаменталним научним чланцима. Новина издања састоји се управо у томе што смо пре свега приказали оно најупечатљивије, а истовремено оно што је практично недоступно већини људи који се моле, оно што они не виде, у томе што смо приближили и приказали ове дивне ликове.
У суштини, чак и људи који у наш манастир долазе већ 20 година не виде много тога. Као прво, то су прикази, ликови и сижеи који су сакривени у олтару, у различитим нишама прозора и врата, део се налази на зидовима испод самог плафона или на њему. Неки сижеи се могу разазнати: сцене Богојављења, Христовог Рођења, Благовести и друге, али је врло тешко видети изблиза ликове Спаситеља, Мајке Божје, светаца и анђела. Потрудили смо се да помоћу фотографија приближимо ову молитвену лепоту.
– Храм је неколико месеци био затворен због рестаурације. Молимо вас да нам кажете ко је аутор фресака и зашто је била потребна њихова рестаурација?
– О ауторима фресака је управо добро и прилично детаљно написано у овом првом научном издању из 2009. године. Ауторима се сматрају уметници из удружења костромских мајстора, а можда из удружења јарославских мајстора. Могуће је и да је удружење било заједничко, али не знамо конкретна имена.
Што се тиче саме рестаурације, њу треба редовно обављати у мањем или већем обиму. Временом долази до озбиљних оштећења и промена.
У старим здањима као што је наш храм долази до пропадања. Чак и кад бисмо направили неки модеран кров, ако је влага негде већ доспевала и ако се мења температурни режим, долази до сакупљања соли и других непожељних појава које нисмо у стању да спречимо у потпуности.
Такође постоје фактори као што су гареж од свећа која се таложи на фрескама. То је општепознати проблем свих храмова, и нових, недавно осликаних, и старих. И наравно, има разноразних хотимичних и нехотичних физичких утицаја, ако би се неко наслонио или нешто прислонио, ако би стално дотицао фреске. Од последње рестаурације је протекло више од 15 година интензивног коришћења храма. Наравно, није наодмет да се после извесног временског периода обави рестаурација, ако не капитална, онда макар нешто треба учинити.
– Шта вас је највише дирнуло и шта је у овим фрескама оставило најјачи утисак на Вас кад сте спремали материјал за албум?
– Саме фреске су оставиле утисак на мене. То је заправо оно што ми није дало мира. Можда се не може рећи да су фреске Сретењског манастира ремек-дела невероватне лепоте, али без обзира на то, у извесном свом изразу (посебно ако се човек прихвати рада на албуму, па почне пажљивије да гледа, појављује се извесна структура везана за лепоту) сами ликови и сижеи су заиста веома занимљиви. У многима од њих јасно се запажа оригиналан стил аутора и његово унутрашње расположење. Кад смо правили албум обратили смо пажњу на мноштво радосних ликова: светаца, херувима, Мајке Божје и Христа.
– Да, на некима се запажа благи осмех...
– Да. И то је заиста врло необично и занимљиво. Зраче радошћу. Врло су топли и радосни. И наравно, има неколико занимљивих сижеа на основу јеванђељских догађаја и прича. Имамо приказ Пастира Доброг који копљем тера вукове. Или сиже о осуђивању, односно причу о сламци и брвну у оку: двојица стоје и један од њих у оку има грама, а други буквално огромно дебло. Има и других изражајних сижеа. Рецимо, радосни су и врло изражајни херувими којих има заиста много и у олтару, и у сцени Вазнесења Господњег.
– Привлаче пажњу боје унутрашњег уређења храма. Да ли су ове боје биле од почетка или су се појавиле након последње рестаурације?
– Палета боја је, наравно, сачувана. То је управо оно што рестауратори практично нису мењали. А и ако су мењали, мислим да је то било само набоље. Јасно је да је приликом рестаурације један од елемената, од онога што уопште раде – то да чисте од гарежи, од соли која се накупила и да обнављају оштећене фрагменте. Али саме фреске су аутентичне, исте које су и биле. Само су обновљене, освежене.
– Боје фресака нису јарке, али су складне. У време кад није било струје и уз светлост свећа ове боје су вероватно изгледале тамније...
– Изографи су поседовали технологије, разумели су се у одабир боја. Тако да је, природно, код њих све то било складно. Данас захваљујући електричном осветљењу ми их можда видимо боље него раније. То је случај с многим иконама и фрескама. Јер много је откривено након што су у ХХ веку храмови почели да се затварају. Зато што је много било сакривено испод риза. Захваљујући осветљењу дуже и боље видимо многе ствари.
– Шта бисте још желели да додате о самом албуму „Ликови у древном храму“?
Објављивање оваквог издања је важно зато што истовремено остварује неколико циљева. И у великој мери смо успели то да постигнемо.
Приказали смо оно што људи заиста не знају. То је изузетно важно, између осталог, за иконописце који су овде почињали да уче. Раније смо у манастиру имали врло озбиљну иконописну радионицу. И ови људи сад раде на многим местима. Уопште, за професионално усмерење оваква издања су врло важна, мајстори их користе.
Ипак смо успели да помоћу албума приближимо људима ове ликове. И то је леп поклон за љубитеље руске уметности и неимарства. Овај албум је лак и у добром смислу речи је модеран у смислу дизајна и изведбе. Наравно, овом скупу приказа се може додати још понешто. Ипак, имајући у виду све факторе, чини ми се да је испало лепо издање. Оно се заиста свиђа читаоцима, пријатно је држати га у рукама и људи у њему проналазе много тога новог.
Што се тиче самих фотографија, у албум су ушле фотографије неколико аутора. А предговор је написао доктор историје уметности Андреј Леонидович Баталов, што нам је такође важно.
Ово издање може бити занимљиво и странцима. Смело се може рећи да је то лепо поклон.
Може бити занимљиво великом кругу читалаца: нашим парохијанима, свим поклоницима црквене уметности, иконописцима, историчарима уметности, професорима и просто свим људима који желе да пренесу свету ову лепоту.
Извор: Православие.ру
