„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио…“ Миле Медић у „Завештање Стефана Немање о језику.
Званично је УНЕСКО 1999. год. прогласио 21. фебруар као Дан матерњег језика на Генералној скупштини Уједињених нација. Прокламован је као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, (данас Бангладешу), јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Чланице организације УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) обележавају тај дан како би указале на значај поштовања основног људског права, а то је оно које нам обезбеђује да можемо у свим приликама да се користимо својим матерњим језиком, а тиме и да негујемо језичку културу заједнице којој припадамо.
На позив професорке енглеског језика Сање Симић де Граф, две основне школе из Лознице ОШ ,,Јован Цвијић” из ОШ ,,Вук Караџић“ и Митровачка Гимназија учествовале су заједно у обележавању овог значајног датума. У реализацији су учествовали професори Митровачке гимназије-вероучитељ Стефан Недић, професорке српског Наташа Недимовић, Катица Бабић и Сандра Петровић, вероучитељ Предраг Митровић и професорка српског Драгана Глишић из ОШ ,,Јован Цвијић”, затим професорке српског Жељка Марковић и Слађана Осатовић, италијанског Мирјана Марковић, разредне наставе Миланка Васиљевић, вероучитељица Драгана Деспотовић и професорка енглеског Сања Симић де Граф. Поред разноврсних активности од предавања о значају матерњег језика, дечјих радова, оно што нас је све окупило је да кроз један квиз о Вуку Караџићу проширимо знање о матерњем језику али и подршку осмацима у за пријемни испит из српског језика корситећи овај квиз и осмосмерку које је осмислила Сања Симић де Граф употребом веб алата, а сви ученици су добили тај квиз да могу да вежбају и утврде своје знање.
Квиз о Вуку Караџићу https://wordwall.net/sr/resource/24024947
Осмосмерка о Вуку Караџићу https://wordwall.net/sr/resource/24025520
У Митровачкој гимназији у Сремској Митровици је ове године обележен Међународни дан матерњег језика активностима које су реализовали професори српског језика и књижевности и верске наставе. Првог дана, 21.02. се колегиница Мр Наташа Недимовић директно укључила у јутарњи програм Телевизије “Курир” где је било речи о очувању српског језика и ћирилице код младих.Другог дана, тачније 22.02.2022. су колегинице Катица Бабић и Сандра Петровић реализовале интердисциплинарни час у корелацији са верском наставом и катихетом Стефаном Недићем. Презентацију коју је припремила проф. Сања Симић де Грааф, ученици одељења III-Б III-3, билингвалног и друштвено- језичког смера, прихватили су свесрдно, уважавајући чињеницу да у том пројекту учествује неколико њихових другара у држави. Обећање дато међусобно свакако је, да, упркос оваквим или онаквим околностима, умрежавање и сарадња између школа само доноси подстицаје за амбициозне, каква су деца у већини српских школа.
У ОШ „Јован Цвијић“ из Лознице ова сарадничка наставаје реализована кроз угледне часове српског језика и православног катихизиса,као и пуштањем химне матерњег језика и презентације коју је приредила наставница српског језика Јелена Вуликић. Ови часови су реализовани у свим одељењима петих, шестих, седмих и осмих разреда, док су угледни часови којима је присуствовала директорка Цветана Срећковић и психолог школе Ђурђина Симић, а реализовани у петим и седмим разредима. Сваки час би почео молитвом „Оче наш“, при чему је остављен избор ученицима да ли хоће да учествују у молитви, а после тога би наставница српског језика и књижевности Драгана Глишић дала уводну реч о значају нашег језика, са посебним освртом на Свету браћу Ђирила и Методија, њихову мисију описмењавања народа,а потом би вероучитељ Предраг Митровић говорио о њиховој духовној мисији и ширењу хришћанства међу словенским народима, ових са правом названих „равноапостола“. Истакнут је значај Светог Саве као првог српског књижевника и Јефимије, прве песникиње српске, као и значај српских манастира у средњем веку, где су се чувале културне тековине једног војно поробљеног народа, а духовно и те како живог и у то доба. Деци је кроз корелацију предмета матерњег језика и православног катихизиса представљено колико је кроз векове била јака спона језика и религије. Циљ ове уводне речи је био да се деци објасни да је наш језик постојао и пре Вука Стефановића Караџића, који га је реформисао учинивши га разумљивијим и кориснијим властитом народу, остваривши уједно и Аделунгово начело у писању, што је Вукову реформисану азбуку учинило најсавршенијим писмом на свету. На главном делу часа користиле су се и осмосмерке и квиз са питањима које је осмислила наставница енглеског језика Сања Симић де Граф, уз које су деца на њима занимљив начин лакше памтила важне одреднице и играјући се са уживањем учествовала у реализацији часа. Како се наша школа налази у Лозници, која је близу родног места Вука Караџића, имали смо и дужност и обавезу да се осврнемо на рад Вука Караџића. По завршетку квиза деци су подељени линкови за осмосмерке, а задатак је био да у најкраћем временском интервалу пронађу предвиђене одреднице. Ученици који би први то учинили (у сваком одељењу по један ученик/ученица) добијали би највећу позитивну оцену из српског језика и књижевности, а на исти начин су награђена и децакоја су се знањем истицала приликом реализације квиза. На крају часа је истакнуто да неговање културе свог народа није препрека да се цене други језици и културе у разноликој културној и језичкој башти света и истакнута Вукова пословица: „Брат је мио ма које вјере био”
У ОШ ,,Вук Караџић“ обележили смо овај датум кроз различита предавања ученицима о значају матерњег језика и дали ученицима могућност да кроз радионичарску наставу изложе своје идеје како заштити матерњи језик. Осмаци су имали угледни час у виду ваннаставних активности и часова одељењског старешине учествујући у поменутом квизу о Вуку и то у одељењу 8-1 са наставницама Сањом Симић де Граф, Мирјаном Марковић и Драганом Деспотовић, у одељењу 8-2 на ЧОС-у са наставницама Жељком Марковић и у одељењу 8-3 ИО Зајача са наставницом Слађаном Осатовић. Осмосмерку о Вуку радила је учитељица Миланка Васиљевић са својим комбинованим одељењем првака и трећака. Угледним часовима присуствовала је директорка школе Анета Ракић.
Чувати језик значи користити матерњи језик, писати, стварати на том језику. Кроз векове су многи учени људи указивали на значај чувања свог језика. један од њих је и Вук Караџић: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
Наш нобеловац Иво Андрић о језику је рекао: „Језик је жива снага са којом је везана не само култура, него и постојање једног народа.“
За Исидору Секулић туђина је туђ језик. „А ако неки језик умре, умро је онда доиста и народ.“
Сања Симић де Граф,
сарадник наше интернет странице
