,,Смисао свих наших празника је сусрет са Господом, а празник Сретења Господњег нас, и самим својим називом, призива да се сусретнемо са Богом као што се сусрео старозавјетни Симеон Богопримац“, казао је, између осталог, јеромонах Макарије, игуман манастира Савина у Херцег Новом, говорећи о празнику сусрета Бога и човјека – Сретењу Господњем, у емисији ,,Питајте свештеника” Радија ,,Светигора“.
,,Ова чудесна прича говори о томе да се Симеон, преводећи списе и наишавши на реченицу која каже: Да ће дјевојка затрудњети и родити, збунио и посумњао, запитавши се како то може да се деси да дјевојка затрудни и роди. Речено му је да напише како му Дух Свети шапуће, а да ће, пошто није повјеровао одмах, сачекати у тијелу да се од Дјеве роди Онај који ће спасити свијет и да ће се његов животни вијек испунити тек онда када Га види и прими на своје руке. По предању Симеон Богопримац је живио триста година, све док се није испунило вријеме да се Христос роди од Пресвете Богородице и да, сусревши се Њим, Свети Симеон изговори оне ријечи које ми изговарамо свакога дана на Вечерњој служби: Сада отпушташ у миру слугу Својега, Господе, по речи Својој, јер видеше очи моје спасење Твоје, које си уготовио пред лицем свију народа. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твога Израиља.
Узевши Господа на руке Симеон изговара ову молитву, која се понавља и понављаће се вијековима све до свршетка свијета и вијека, да га Господ отпусти јер живот у овоме свијету није лак ни првих стотину година, а камоли више од тога, као што је било у случају Светог Симеона.
Свети Симеон је дочекао да види Спаситеља свијета, чиме су се испуниле ријечи Духа Светога које значе да су тјелесно, људско умовање и Божије умовање веома различити, да су ријечи Божије и ријечи људске различите колико је небо од земље високо. Богу све то није сметало да, из љубави, сиђе на земљу. Тој жртви и љубави Божијој, како је писао наш велики Свети Владика Николај, неће бити додат неки нови закон и љубав јер се доласком Христовим испунило све. Сад се чека Други долазак Христов, крај овог свијета и вијека и вјечни живот. Прво што је записано у стварању људском јесте савјест код људи, која у почетку није постала писани закон јер је човјек у то вријеме још увијек био близак са Богом. Ми данашњи људи имамо савјест која је јако затрована и ријетко ко чује њен глас и успијева да схвати њене танане звуке. Зато је преко Мојсеја дат закон да људску савјест појача и подсјети како треба да се живи. Када је и тај закон постао превише оптерећујући за овај свијет, који није могао да га носи и испуњава јер је човјек превише отупио од гријеха, на земљи се појавио Христос, испуњење свих закона и пророка, Онај који је тај закон и дао. Син Божији је дошао на земљу доносећи вјечни живот и радост Својим распећем и Васкрсењем. То је оно што ми, кроз сваки велики Господњи и Богородичин празник, славимо.
На празник Сретења Господњег славимо управо тај спомен сусрета са Богом, који сви ми ишчекујемо и тражимо, желећи да и ми узвикнемо оне ријечи Светог Симеона Богопримца: Сада отпушташ у миру слугу Твојега Господе…
Тек када се човјек сусретне са Богом, када осјети мир и спокој, кад страха нестане, када осјети да смрт не постоји и да му ништа не може, јер у себи има Бога, моћи ће да каже те ријечи које је изрекао Симеон Богопримац. То је смисао нашег живота. Кад дођемо у такво стање, ми смо већ спремни за вјечни живот. Они који су Господу потребни за мисију ширења вјере спремни су да Му послуже и у овом животу. Такве Бог оставља овдје на земљи како би што више људи привукли и призвали у истини. То су свети Божији људи и угодници, као што су и из нашег рода били многи од Светог Саве до Светог Василија Острошког, све до данашњих дана и новојављених светитеља: Светог Јустина Поповића, Светог Николаја Велимировића и још многих који ће се пројавити кроз наредна времена. Док год буде живота у Христу биће и истинских Божијих људи и овај ће свијет опстајати без обзира шта се догађало и шта га погађало. Док год постоји тежња ка Богу и људи који се труде да Бога задобију, да Бог сиђе у наша срца и наше душе, овај ће свијет живјети. Док год постоје људи који спасавају своје душе Бог ће држати и одржавати овај свијет. Ипак је неминовно, о чему ћемо и читати и тумачити у Јеванђељу у наредним недјељама, говорити о Страшном суду који ће доћи пред сами Други долазак Христов“, казао је отац Макарије, игуман савински, у емисији ,,Питајте свештеника”.
Извор: Радио Светигора
