У Недељу митара и фарисеја, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије је началствовао Светом Архијерејском Литургијом у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника другог ваљевског протонамесника Саше Максимовића и свештенослужитеља саборног храма
Наша Света Црква богомудро и постепено нас уводи у подвиг Часног поста, који нас полако уводи у Страсну седмицу, где су сконцентрисана страдања Господа Исуса Христа. Та страдања, крст, смрт и погребење уводе нас у радост највећу и светлост свих светлости – Васкрсење Христово. И то је васкрсење не само Његове, већ читаве људске природе, свих људи – од Адама до данас и до краја света, беседио је Епископ Исихије на Светој Литургији у недељи посвећеној митару и фарисеју. Њој претходи недеља Закхеја цариника, чији поступци оличавају жељу виђења Господа. У овој седмици пажњу обраћамо на смиреноумље, као велики предуслов за заједницу са Богом и ближњима. Свети апостол Лука бележи речи Господње о двојици људи који улазе у храм да се моле- митару (царинику) и фарисеју.
То су два приступа, два начина опхођења са Богом. Фарисеј оличава начин поштовања закона и труда великог подвига да се испуни закон, а митар скрушено срце и веру у Господа да само Он може да нас спасе. Као у многим поукама Христовим, не ради се само о два различита типа, јер оба постоје у сваком од нас. Фарисеј је праведник. Он набраја у својој молитви како је праведан, што за Стари завет није неприхватљиво, јер је старозаветна психологија говорила да се испуњењем закона обезбеђује блаженство. Зато он у молитви благодари Богу што није као грешници и указује на митара грешника – објаснио је Владика Исихије личност поштоваоца Мојсијевог закона. Наравно, указао је он, закон јесте тако прописивао, али знамо да је палом човеку немогуће да га испуни, јер је људска природа склона сагрешењима. Насупрот фарисеју, Свети апостол Лука описује митара – цариника, који се покајнички удара у груди, у жељи да се скруши пред Господом, јер је у храму осетио благодат Његову. И он, подсетио је Владика Исихије на речи Господње, „бива више оправдан од првог“. И његово смиреноумље треба сви да развијамо у себи.
Фарисеј није био лишен плате за свој труд, подвиг и жртве које је приносио Господу, али много више је оправдан цариник који је принео дух скрушен и срце смирено. Зато, треба да ове две побожности сјединимо у једну целовиту побожност. Да не будемо високоумни као фарисеј, већ да свој подвиг чинимо знајући да тиме не купујемо ништа, него да чинимо добро себи и да се наше срце отвори ка благодати Божјој. Али, и поред добрих дела које чинимо, треба да будемо свесни да имамо грехе – нагласио је Владика Исихије, пожелевши сабранима да се сви заједно више трудимо током поста, да чинимо више добрих дела, бринемо о ближњима и покајнички исповедамо своје грехе, како бисмо били удостојени да уђемо у славно Васкрсење Христово.
На крају богослужења, Владика Исихије је заблагодарио својој духовној деци на молитвама које су приносили за његово оздрављење протеклих дана, када је боравио на лечењу од Ковида 19 у Општој болници, позвавши их да то и даље чине за оне који се лече од ове савремене пошасти и здравствене раднике који им својим знањем и трудом у томе помажу.
Извор: Епархија ваљевска
.jpg)
