Говорећи у емисији "Прва страна", митрополит Тамасе и Оринија Исаија је објаснио да став Кипарске цркве увијек износи представник Синода. Дајући богословску димензију овом питању, митрополит је рекао да је оно за Цркву врло једноставно.
– Исус је рекао „Ја сам васкрсење и живот, ко вјерује у мене, иако умре, живјеће..." Јасно је да је Извор живота, онај који га ствара и њиме управља, са̑м Бог. За нас се ту питање завршава. Све религије одбацују еутаназију, ослањајући се на медицинску науку и Хипократову етику – казао је митрополит.
Он је примијетио да је „разлика између секуларног погледа на живот и духовног у томе што вјерници верују у живот послије смрти. Нека нико не каже да су свештеници отуђени од друштва и да не живе људским страдањем. Аргумент који се наводи у корист еутаназије је да је она искупљење, ослобађање од муке бола, па тако неко има право да одлучује о сопственој смрти. Ово је лажан аргумент. Бол је процес духовног прочишћења и уласка у загробни живот."
– Човјек није лице, он је личност. У савременој етици човек се сматра индивидуом, зато имамо обожење и апсолутизацију индивидуалних права. Другим ријечима, појединац је аутономан и слободан да може да одлучује о ономе што га се тиче. У теологији је човјек је икона Божија, он не живи као аутономна цјелина већ кроз однос према ближњему и природи. „Концепт личности заснива се на слободи коју одређују њени односи са друштвом у цјелини – рекао је митрополит.
На крају је објаснио да нас расправа о еутаназији враћа на примордијалне инстинкте, што говори да човјек није схватио вриједност своје душе и вратио се паганским теоријама које обезвређују живот.
– Еутаназија није достојанствена смрт, то је потпомогнуто самоубиство. То је комбинација убиства и самоубиства, а не искупљења и ослобађања од бола. Свештеници су по болу веома блиски осталим људима. Свештеник је онај кога човјек зове када га боли и страда да га подржи – закључио је митрополит.
