Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је вечерас у навечерје Часног поста, 6. марта, вечерњу службу са чином праштања у Цетињском манастиру.
На крају богослужења, Митрополит Јоаникије се обратио сабраном народу, свештенству и свешетномонаштву, подсјећајући да у овим у стихирама Пасхе, које су се вечерас пјевале на вечерњој уочи Часнога поста, благосиљамо Бога и исповједамо да је дошло благопријатно вријеме, да одбацимо дијела таме и да се кроз пост и молитву облачимо у врлине, у Божију свјетлост.
“Јер кроз врлине, кроз угађање Богу долази велика благодат на свакога онога који се труди. Пост и молитва је темељни, основни труд хришћанина. Кроз тјелесни пост вјежбамо своје тијело и ослобађамо га од свега онога што је сувишно”, бесједио је владика.
Објаснио је да се кроз преједање и препијање, чему смо сви склони, човјек постепено заробљава и постаје роб, губи слободу, а онда ако је роб тјелесним пожудама, он заиста не може ни о чему духовноме да мисли. Може формално, али на прави начин не, јер да би мислили о духовном треба да будемо слободни, да се ослободи и наше тијело и наш дух. Наиме, како је казао, тјелесни пост колико год да је важан, уколико није удружен са духовним постом, и зато говоримо о посту и молитви, не може да донесе неку већу корист за душу.
“Мора се много водити рачуна какво је наше душевно и духовно стање, тако да треба да учимо и духовни пост. А шта је заправо духовни пост, говори нам ово вече које је Цркве устројила тако да узмемо најискреније опроштај једни до других, нарочито ако смо с неким у завађи или смо имали неку ружну ријеч, неспоразум, ако је то остало неизмирено”, казао је Митрополит и додао да ако су у нашој души лоша осјећања, ако се душа испунила гријехом и тамом, то прије свега утиче на нас саме, али и на све оне с којима долазимо у контакт.
Даље је појаснио да је свако од нас безброј пута помислио нешто лоше, или злопамтио, или имао неко друго лоше осјећање према ближњем, те и због тога треба да тражимо опроштај једни од других и да праштамо једни другима: “На такав начин најбоље долазимо у ситуацију да и нама Бог опрости за наше гријехе, ако се и ми измиримо са нашим ближњим. Да се и ми са Богом измиримо, а то је онда већ нови живот за свакога од нас. И овај пост, који нас припрема за улазак у Велику недељу, да се поклонимо страдањима Христовим, Његовоме крсту и смрти, погребу, али са молитвом да се удостојимо Његовога васкрсења и радости васкрсења, нам доноси ту новину, тај преображај. И то је могућност за свакога од нас, прилика коју не бисмо смјели да пропустимо.”
Црква је установила одавнина овај Четрдесетодневни пост који траје до Лазареве суботе, а онда улазимо, наравно постећи и даље, у Велику недељу дјела Божијих, дјела спасења рода људскога. Дакле, овај пост траје седам седмица и има своју динамику и пости се строжије, наравно у зависности од здравља и тежине посла који обављамо.
“Ово је велика прилика да ојачамо у вјери, да стекнемо слободу и душе и тијела. Да се ослободимо, што значи да стекнемо слободу и пред Богом и пред ближњима, а то је с друге стране заправо љубав, да уклонимо све препреке између нас и Бога”, казао је Високопреосвећени Митрополит, објаснивши да између Бога и нас не постоји препреке што се Бога тиче, већ ми својим лошим поступањима стављамо стално неке препреке да се Он не настани у нашем срцу. Зато је значајан духовни пост, да се душа научи постити од злих мисли и дјела, од опаких, отровних и сувишних ријечи, свега сувишнога, да би изнутра осјетила Божију благодат и милост. На такав начин се привлачи Божија благодат, када творимо Божје заповијести.
Нови завјет нас позива да пазимо не само на оно што је спољашње и формално већ на унутрашње, на наше мисли, ријечи, осјећања, да се просвијетли наше унутрашње биће. А циљ је да задобијемо благодат Духа Светога, као што је говорио Свети Серафим Саровски: циљ људског живота је задобијање Духа Светога.
“Да се на такав начин дотакнемо Божије вјечности, милости и истине, правде, љубави и доброте, а то је оно непотрошиво, нетрулежно богатство, благо које сабирамо на небесима. Све што је земаљско полако пролази и мијења се, пропада, али духовни дарови никада не пропадају. То нам свједоче светитељи, молимо се Светом Јовану Крститељу свако вече овдје пред његовом десницом, и Светом Петру Цетињском, и наравно овдје смо у сијени ћивота Светог Василија Острошкога и видимо у какву су се благодат обукли светитељи, какву свјетлост и силу Божију која исцјељује и душу и тијело. Дакле ми као хришћани имамо ту прилику да упијамо стално Божију благодат и преко молитве, преко богоразмишљања, а посебно преко Светих тајни Христових. И овај пост има и ту страну припреме за сједињење са Господом кроз Свете тајне. Стално се о томе говори, да постимо и душом и тијелом да бисмо се удостојили Причешћа, да бисмо се што ближе сјединили са Господом кроз Свете тајне, да би се Господ настанио у нашим срцима и душама, јер Он то жели”, поручио је Митрополит Јоаникије.
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је на крају вечерње праштања, пред почетак Свете четрдесетнице, затражио опроштај од сабраних, свештенства, свештеномонаштва и вјерника, а онда су сви по древном обичају затражили опроштај једни од других.
