У Сиропусну недјељу – недјељу праштања, пред почетак Васкршњег поста, 6. марта 2022. света Литургија је служена у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа.
Ријечју пастирске бесједе обратио се протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, који је казао да је дан пред почетак Великог Часног Васкршњег поста – недјеља праштања, још једна прилика да схватимо смисао, дубину и циљ нашег постојања.
„Ево дана којег је створио Господ, да се радујемо и веселимо, а како ћемо све то? Данашње Јеванђеље кратко, али јасно нам показује како ћемо ући у пост, али не само у пост, него у наш живот и зато је пост нова нада, наш нови покушај да спознамо дубину живота и смисла постојања. Прије свега, Господ је данас рекао: Ако не опростите гријехе једни другима, ни ја нећу опростити вама. Кратко и јасно. Ово је дан када треба да промислимо и да се запитамо кога смо увриједили, са ким, не дај Боже, не причамо, ко пати због нас, ко због нас страда, да све оставимо и одемо да затражимо опроштај. Тако се чисти душа и биће човјеково. Ако то не урадимо како ћемо моћи да затражимо опроштај за мноштво наших грехова од Господа и како ће нам Он опростити. Јасно каже: Ако ви не опростите, нећу ни ја вама. И не само да затражите опроштај, него, ако нам ко дође да затражи од нас опроштај, да опростимо из бића и срца свога. И ето, првог, можда, и најважнијег корака за овај пост, али и за наш живот“, бесједио је о. Слободан.
Додао је да тек онда почињемо да постимо, али, како поучава Свето Писмо, да се нашим постом не хвалимо и не узносимо, него да уђемо у клијет срца свога, да тамо изборимо битку како бисмо били онакви за шта смо створени.
„Пост је, управо, једна борба, прије свега, са самим собом, са нашим страстима и слабостима, са нашим палостима, са свим оним лошим што прикупљамо, нажалост, у овом животу. Пост је, управо, то поље на коме треба да се суочимо са собом и да тежимо да будемо бољи, да будемо Божји. Пост јесте борба, али борба за добро, борба са страстима, да избацимо страсти из себе, а да се испунимо врлинама, да избацимо мржњу, а уселимо истину, да избацимо лаж, а да унесемо љубав. То је пост. Није само одрицање од мрсне хране, то је, можда, данас и најлакше, него је пост да умножимо добра дјела, да умножимо врлине, да умножимо љубав и праштање према другима, да умножимо све оно велико и славно што је наш Господ чинио за нас, да и ми то унесемо у свој живот. Ако тога нема, онда ће негдје друго бити благо наше, а чим је тамо негдје наше благо онда ће бити и срце наше далеко. Не на путу спасења, него на оном другом путу широком који не води у живот вјечни“, казао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.
Нагласио је да ако немамо неки велики разлог, не би требали да прекидамо пост. Да ли ће наш пост бити строжији или ублажен треба се договорити са свештеником или духовником.
„Немојте сами да одређујете правила вашег поста. Немојте сами да прекидате пост, као што неки посте ван поста сами. Немојте то никада да радите, јер је у Цркви одређено вријеме поста и вријеме мрса. И то је једна врста припадности једни другима. Умножимо молитве, браћо и сестре, ово су дани лијепих и јединствених служби Божјих. Вечерас је служба праштања кад читамо молитве за почетак поста, кад се измирујемо и љубимо једни са другима и већ сјутра почињемо да постимо. Прва четири дана читамо величанствени покајни канон Светог Андреја Критског и стално пјевамо: Помилуј ме, Боже, помилуј ме. То је она ријеч, оно што треба да говоримо, да нас Господ помилује и да то стално понављамо“, казао је архијерејски намјесник никшићки, отац Слободан Јокић.
