Главна идеја другог члана Симбола вере је да покаже да Господ наш Исус Христос није само велики човек, већ Бог, друга Ипостас Пресвете и Животворне Тројице.У ствари, скоро сви вероучитељни спорови који су настали у зору хришћанства вртели су се око једног питања: ко је Исус Христос?Једни су говорили да је Он само човек, други – само Бог, а само је Православље тврдило да је Христос и пуноправни Бог и пуноправни човек, Богочовек.
Тако су се на пример јеретици-аријанци, у полемикама са којима се у ствари развијао нама познати текст Симбола вере, успротивили једној наизглед безначајној речи у другом члану Симбола вере – речи „Jедносуштни“. Али управо је ова реч постала застава Православља. Јеретици то нису прихватили, јер су веровали да ништа и нико не може бити једносуштно са Богом Оцем, па ни Син, јер се тиме наводно нарушава сам принцип монотеизма у хришћанству.
Аријанци су веровали да Син Божији, друга Ипостас Свете Тројице, није Бог у пуном смислу те речи, већ прва и највиша творевина Божија, што значи да Он не може бити једносуштан са Оцем. Православни су, пак, тврдили да Син и Отац имају једну суштину, јер је Божанска природа једна и нераздељива.
Зашто се Православље свим силама трудило да докаже Христово Божанство? Јер само ако је Син Божији исти Бог као Отац и Дух Свети, можемо говорити о спасењу човека. Свети Оци једногласно потврђују: ако Христос није Бог, онда све што Он чини за нас није од значаја, јер човек, макар и највишег морала, никада не би могао да спасе цео људски род. Ово може само Бог. А они који су посумњали у Христово Божанство, порицали су тиме сву икономију Божанског спасења, ради чега је Бог постао човек.
Управо зато ми, као православни хришћани, верујемо не само у Јединог Бога Оца, већ и у Његовог Јединородног Сина, који је једносуштан са Оцем, и стога заслужује једнако поштовање и обожавање са Њим.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
