''Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме посла к вама у помоћ". Ове ријечи данас живе у свим храмовима наше православне цркве која у овај дан врши молитвену успомену на светог Теодора Тирона.
Његово Преосвештенство епископ зворничко - тузлански г. Фотије, богослужио је данас, на Теодорову суботу, у Светогеоргијевском храму у Бијељини.
Народ, са својим свештеницима, дочекао је епископа Фотија и срцем, душом и тијелом учествовао у молитвама које је за све нас узносио наш архијереј. Преосвећеном владици су саслуживали, у Христовој оданости и братској љубави: протојереј - ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намјесник бијељински и старјешина храма; протојереј - ставрофор Зоран Петровић, парох I парохије; протојереји - ставрофори Цвико Мојић и Ристо Мирковић, свештеници у пензији те протођакон Лазар Илић и ђакон Дарко Алексић.
Заиста данас бијаху Христови сви који се причестише Тијелом и Крвљу Његовом. Заиста, сви они који, не само да су постили уздржавајући се од хране, него су молитву појачали, и тиме се борили против злога који вреба на сваком кораку, чекајући да се човјек опусти и да га одведе на широки пут којим се лакше иде, али се стиже у пропаст.
Догађај који Црква чува од заборава, а који се збио у IV вијеку послије Христа, у вријеме поганог и лукавог цара Јулијана Одступника (Апостате или Отпадника), јесте само један у низу догађаја који нам свједочи Божије промишљање о човјеку, како Бог не дозвољава ономе који искрено пости и Богу се моли, да га са тог пута скрене било ко и било шта. Наиме, Јулијан Одступник знајући да се прве седмице Великог Поста хришћани нарочито очишћују и посвећују Богу, намислио је да их тајно оскрнави и опогани, те позва цариградског епарха и нареди му да се са пијаце покупи сва храна која се иначе продаје и да се умјесто ње постави хљеб и пиће које ће се претходно кришом попрскати и оскрнавити крвљу идолских жртава. Тако би се хришћани, купујући те намирнице у вријеме Великог Поста упрљали крвљу идолских жртава. Овај то заиста учини и проведе у дјело ту безбожничку и прљаву идеју. Свевидећи, Свемогући, Свезнајући и Сведобри Бог који хвата мудре у лукавству њиховом, волећи слуге своје и промишљајући о њима уништи ту замку злочестиву те у јави, не у сну као сновиђење, него у јави као реалност посла овом непромишљеном епарху Светог Теодора Тирона који му рече: ,,Иди одмах и сазови Христово стадо, и нареди им строго да нико не купује ништа од намирница изложених на пијацама, јер су по наређењу безбожног цара све оскврнављене крвљу од идолских жртава".
Епарх би у недоумици, па упита: ,,А шта ће радити сиротиња која код куће нема намирница, ако не буде куповала оно што је изложено на пијацама"? Светитељ му одговори да ће њихове потребе подмирити дајући им кољиво. Но овај не знађаше и не разумеваше шта је то кољиво. Велики Теодор му рече: ,,Кољиво је пшеница кувана с медом, јер ми смо у Евхаити навикли да то тако зовемо". Затим овај упита свога посјетиоца ко је он што тако промишља о хришћанима. Светитељ му одговори: ,,Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме сада посла к вама у помоћ". Рекавши то, он постаде невидљив.
Епарх дође себи, одмах устаде, сазва све хришћане, и извести их о ономе што виде и чу. И начинивши кољиво, он сачува Христово стадо неповређено од замке вражје. А безакони цар, видећи да је његова тајна замка откривена и да му намјера није успела, веома се постиде и нареди да се на пијаце опет изнесу уобичајене намирнице.
Хришћани, сачувани Божијом љубављу која уврсти у добра дјела њихов подвиг поста и молитве, прославише суботу неоскрнављени и отпразновашње спомен Светог великомученика Теодора Тирона. Од тада, па до данашњих дана правоверни кољивима прослављају у суботу прве седмице Великог Поста успомену на ово чудо и помоћ Светог Теодора Тирона.
Сви могу и требају да посте, у мјери својој, колико им то дозвољава здравствено стање и јачина вјере, поука је Епископа Фотија на свим богослужењима, јер он наглашава да пост мора бити присутан, кад би један дан у седмици постили и видјели да можемо, повећали би то временом на два три, па затим на седмицу, двије, све док не дођемо до тога да постимо све постове онако како их Света Црква прописује. Континуитет поста мора бити присутан у животу сваког оног који жели да буде Христов.
Без макар тог једног дана поста, стомак почиње временом све више да влада нама, а затим рађа друге гријехове и тако се ствара круг гријеха. Требамо бити свјесни да стомакоугађање и сва та неумјереност у јелу и пићу нису чисти продукт човјекове физичке природе него управо занемаривање духовних вриједности, занемаривање молитве, занемаривање послушања и занемаривање трпљења и стрпљења. Када је ђаво кушао Христа у пустињи, на крају Његовог четрдесетдневног поста и када је Христос сигурно огладнио, рекао Му је: Ако си Син Божји реци да камење ово постану хљебови, а Он одговори и рече: Писано је, не живи човек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божјих (Матеј 4, 3-4) . Није Христос рекао да човек не треба да једе, већ да он не живи само од телесне хране, него и од духовне.
На другом мјесту Христос каже: Не брините се душом својом, шта ћете јести или шта ћете пити, ни телом својим у шта ћете се оденути. Није ли душа претежнија од хране и тело од одела (Матеј 6, 25).
Проблеми настају када прохтјеви буду јачи од наше воље. С тим проблемом се мучио и Свети апостол Павле, када је писао Римљанима: Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним… Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (7, 15-20) . Значи, треба се трудити да наша воља буде јача од наших прохтјева. То је смисао и суштина и поста.
Слушајући молитве и ријечи нашег Архипастира, све ово и много више можемо чути и ако срцем слушамо и душом се молимо пустивши да нам бесједе епископа Фотија буду путоказ и душеводитељ до крајњег циља, а то је спасење.
На крају свете Литургије, епископ Фотије је посебно нагласио да у ово смутно и тешко вријеме требамо такође да се молимо за мир, како код нас тако и у свијету, не заборављајући све невине жртве које страдају.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
