Новинска агенција Републике Српске - СРНА обиљежила је данас у Бијељини крсну славу Благовијести и три деценија рада. Ломљење славског колача, је обавио Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије у Хотелу "Дрина" у Бијељини.
Епископ Фотије је честитао Новинској агенцији Републике Српске /СРНА/ 30 година рада и крсну славу Благовијести:
''Нека Бог благослови Новинску агенцију СРНА да још много пута по 30 година буде гласило свога народа и Републике Српске. Желимо да и даље извештава коректно и истинољубиво. Да народ информише правим информацијама, а праве информације су оне које у себи садрже истину'', навео је владика Фотије у своме обраћању.
СРНА је, одлуком Народне скупштине тадашње Српске Републике БиХ, основана на Благовијести, 7. априла, 1992. године на Палама као Српска новинска агенција - СРНА.
Од 1998. сједиште СРНЕ је у Бијељини, а одлуком Владе Српске 27. марта 2008. добила је свој садашњи назив - Новинска агенција Републике Српске - СРНА.
СРНА је медиј који је имао велики утицај у стварању Републике Српске. Само неколико дана након што је почео грађански рат у БиХ, 7. априла 1992. године, у свијет је емитована прва вијест СРНЕ.
Новинска агенција Републике Српске била је први медиј српског дијела БиХ и створена је у часу када су већ почели ратни сукоби, а главни пријератни медији у тадашњој Социјалистичкој Републици БиХ били су под ратном и пропагандном контролом такозване Републике БиХ.
СРНА је неодвојиво везана за настанак Републике Српске и представља једну од њених најстаријих и најзначајнијих институција.
Ангажованошћу и преданим радом запослених, СРНА је била и остала медијски симбол Републике Српске и за свој рад добила значајна одликовања од институција Српске.
Од оснивања 1992. године, била је свједок бурних догађаја и хроничар тешких времена. Током пуне три деценије рада и развоја, СРНА је успјела да одговори на високе захтјеве професије и ослонац је свим медијским кућама на подручју Српске, као и ван њених граница.
У стварању СРНЕ учествовали су истакнути српски интелектуалци, новинари, књижевници који су из Сарајева стизали на Пале у малу ратну редакцију. Те људе, који су најзаслужнији за стварање СРНЕ, красила је воља, ентузијазам и жеља да истина о рату у БиХ допре у свијет.
Нажалост, многи од њих данас нису међу живима, али њихове заслуге остају као вјечни печат не само у СРНИ, већ и у српском новинарству.
Прву редакцију СРНЕ која је била смјештена у Дому културе на Палама чинили су директор Тодор Дутина, замјеник директора Бранислав Илић, одговорни уредник Милисав Дучић, Миодраг Tарана, Коља Бесаревић, Милица Кољевић, Ђорђе Јелић, Стјепан Зликовац, Жељка Илић, Жељко Грујић, Ранко Поповић, Мирјана Кусмук, Соња Лакић, Гордана Tарана, Каћа Дучић, Миле Рајић, Милош Говедарица, Ранка Рајић, Биљана Дутина, Бранимир Рудан, Момир Рудан, Саша Лазаревић, Драго Јовановић, Драган Гардовић, Жарко Јањић, Давор Миличевић...
Најбоља потврда успјеха СРНЕ јесте чињеница да су њене вијести у то ратно вријеме преузимали водеће свјетске агенције Ројтерс, АФП, АП, ИTАР-TАСС, РИА Новости, ДПА, БTК, јапански КЈОTО, италијанска АНСА, те око 120 других корисника са простора бивше Југославије и из свијета.
У ратним годинама Срнина дописничка мрежа израсла је до 48 дописника из Републике Српске, 10 дописништава из Србије и Црне Горе, дописништва из Вуковара и Книна, као и 22 дописника из иностранства.
Од оснивања СРНА је објавила више од 3,5 милиона информација - вијести, репортажа, интервјуа, аналитичких текстова, аудио и видео извјештаја, те фотографија.
Новинска агенција Српске дневно емитује од 250 до 300 информација.
СРНА је 2017. године објавила 98.474 вијести, 2018. - 105.291, 2019. године - 107.275, а 2020. године 121.750 вијести, што је највише у једној години у историји Новинске агенције Републике Српске, а 2021. - 98.862 вијести.
Уведен је и мјесечни преглед важнијих догађаја, који се емитује сваког првог дана у наредном мјесецу.
Захваљујемо свим корисницима на досадашњој сарадњи са жељом да она буде још успјешнија, а СРНА ће одговорно и професионално наставити да ради на добробит Републике Српске и њених грађана.
Извор: Епархија зворничко-тузланска / СРНА
