Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, богослужио је на темељима ранохришћанског манастира Златица у Подгорици, поводом храмовне славе ове свете обитељи.
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије у свом архипастирском слову је казао да гледајући на библијске примјере када је народ устајао и покретао се, имамо много примјера који личе и који су заправо почетак наших литија те да је најљепши примјер литије, она коју је учинио Господ Исус Христос са својим апостолима ходећи од Витаније до Јерусалима:
“То је за Њега био узлазак на голготу иако је претходно васкрсао четвородневног Лазара, свога пријатеља. Када је дошао у Витанију и васкрсењем Лазаревим из мртвих утјешио његове сестре Марту и Марију и његове његову родбину и јавио се као побједитељ смрти и показао, својим апостолима и свима осталима који су чули за ту невјероватну вијест васкрсења Лазаревога, да је Он господар живота и смрти и да је побједитељ смрти, Он је кренуо да добровољно самога себе принесе на жртву, на крст за спасење рода људскога, да своју живоносну крв излије на крсту ради нас и нашега спасења. Али Његов ход према Јерусалиму био је свечан и узвишен, јер га је народ већ прослављао као свога Цара и као побједитеља смрти, као Месију, као Спаситеља свијета.”
Подсјетио је Митрополит Јоаникије да су дјеца тада, надахнута Духом Светим, пјевала: Осана на висинама, благословен који долази у име Господње, што приличи само Спаситељу свијета, Господу који је дошао у овај свијет ради нашега спасења. Божанска радост и надахнуће Духа Светога испунила је срца свих вјерних, посебно дјеце, која су као анђели Божији изашла у сусрет Христу, тако да од тада и датира, како је објаснио, обичај ношења палмових гранчица или врбица, која означавају нашу безазленост и наше обновљење, прољеће новога живота.
Владика је затим појаснио да иако често доживљавамо Цвијети као дјечји празник, што он дјелимично јесте, улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим је празник цијеле Цркве, а “ми показујемо да смо дјеца Божија, јер се пред Господом показујемо са невиношћу своје душе, чистотом своје вјере, обогаћујемо се дјечјом безазленошћу и добротом и ангелском чистотом, и то обнавља наш живот”. И док су Јерусалимљани у великом броју изашли да срету Господа, прослављајући Га као Спаситеља свијета, садукеји и фарисеји су се договарали како да оклеветају, оптуже, осуде и убију Исуса, припремајући Његово распеће на крсту, које се тада сматрало најсрамнијом смрћу.
“Господ је улазећи у Јерусалим као побједитељ смрти већ био спреман да прими страдање и понижење и сву срамоту људску. Да се понизи до крајњих граница људскога понижења, да би род људски обогатио својим Божанством и обдарио Духом Светим, и узвисио из пакла и смрти до слободе и славе дјеце Божије, до вјечнога живота и до свога вјечнога царства, које се пројавило у Јерусалиму већ сада, на тај свети дан”, бесједио је Владика и додао:
“И ми такође данас сабрани овдје у нашем Јерусалиму, овдје на овим зидинама јерусалимских светих цркава Божијих, на овим темељима разрушених цркава, дошли смо да прославимо овај велики празник и да испунимо вољу светих ктитора који су ове цркве, када су их подизали, намијенили да се у њима служе Свете службе Божије и да се у њима народ Божији храни небеским хљебом. Да би живио новим небеским животом, да би небеску благост и доброту и чистоту настанио у своју душу, да би се испунио Божанском љубављу и да би та љубав захватила цио наш живот.”
Посебно је истакао да овим данашњим окупљањем “свједочимо да смо на страни оних и заједно са онима који су дочекали Христа у Јерусалиму отворене душе и отвореног срца, са спремношћу да Господа смјестимо у своје срце, да наше срце буде стан Богу живоме и Спаситељу нашему”.
“Исповиједамо да смо спремни да с Њиме идемо на голготу, јер ови дани који слиједе су дани строгога поста, али и молитве и нашега усхођења на голготу Христову, док нас милује блага рука Божија и кријепи да не посустанемо и да уђемо у ту драму која захвате и Небо и Земљу, а најважније наша срца. На такав начин се чистимо од наших гријехова, обнављамо људскост, мир и заједништво, љубав умножавамо међу нама”, казао је Високопреосвећени и позвао вјерне да у ове дане који слиједе буду што више на светим богослужењима, нарочито на Велики четвртак, Велики петак, Велику суботу, јер је то прилика да доживимо дјела Божија, да заједно будемо са Христом на Његовој голготи, на Његовом распећу.
Даље је поучио сабране да ту драму и распеће Христово, ми не доживљавамо као нешто што се догодило и остало у прошлости па га се само сјећамо, јер дјела Божија нијесу као дјела људска, њих вријеме не може патамњети.
“Дејство Божјих дјела је вјечно, и ми доживљавамо непосредно и у поноћи дјела Божија. Зато треба да се охрабримо данас на овај празник у коме већ прослављамо Христову побједу над смрћу, али да је доживимо по нашој мјери, колико је то могуће нама у пуноћи на дан Васкрсења Христовога. Овај празник је већ предокушај Васкрсења Христовога и зато је тако радостан и величанствен. И овај сабор је свети иако су ови храмови Божији, на чијим темељима смо се сабрали, давно разрушени. Али ово мјесто данас је обучено у Божију славу због ове Свете службе и вашега молитвенога учешћа упркос овоме времену. Нека се Божији благослов, због ове ваше издржљивости данас по овоме вјетру и хладноћи, уможи и у вашим душама и у вашим домовима и у цијеломе свијету, ако Бог да, и да добро надвлада над злим”, поручио је на крају своје бесједе Митрополит.
Након светог причешћа, темеље златичке светиње опходила је славска литија, а онда је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије освештао славске приносе и честитао славу мати Евгенији.
Сабрање је настављено уз трпезу љубави и празнични програм, који су саборно извела дјеца полазници подгоричких школа вјеронауке.
