Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Преподобних отаца поубијаних у манастиру Светог Саве Освећеног, у суботу 2. априла 2022. године Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светог Николе на Грахову.
Саслуживали су му: архимандрит Исаија (Крговић), протојереј-ставрофор Петар Крговић, протојереј Миајло Бацковић, протојереј Ненад Калем, јереј Раденко Копривица и јерођакон Јаков (Нинковић).
Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени владика Методије, изразивши радост што је његов први долазак у овај крај, уједно и света Божја служба, служена заједно са вјерним народом, сабраним на светој Литургији.
„Да се подсјетимо онога што двије хиљаде година бруји кроз сводове црквене и манастирске, те непролазне ријечи Христове јеванђељске да они који хоће Њега да слиједе треба да узму крст свој, да се одрекну себе и иду за Христом. Они који желе да сачувају живот свој, изгубиће га, а они који предају живот свој Христа ради и Јеванђеља, ти ће га сачувати“, бесједио је Епископ.
Додао је да је сваки простор на земном шару, створен од руке Божје, лијеп и благословен. Нама људима, поучавало је Владика, дато је да творевину Божју освештавамо благодаћу Божјом тако што ћемо се напајати благодатним силама и енергијама божанским кроз Свете Тајне.
„Као што је и ова Света Литургија, гдје смо се данас сабрали, и Свето Причешће – једно од тих Светих Тајни гдје напајамо жедне душе своје истинском и бистром водом. Као што је Његош говорио, пјевајући на крају Луче микрокозме о Христу, назвао Га је - слатка и бистра вода, света. То је та енергија божанска и вода којом се напајамо, а онда освећујемо сваки простор кроз који се крећемо, средину и простор у који улазимо, у контакт са било којим човјеком, бићем или каквом твари божјом долазимо преносимо мир и благослов Божји“, рекао је Његово Преосвештенство.
Владика Методије је казао да смо призвани данас, у овом дивном мјесту, да га додатно облагодаћујемо божанским енергијама, тако што ћемо дјелати Христовим Јеванђељем, не само да га слушамо површно, него да оно што је Христос говорио примјенимо у свом животу.
„На првом мјесту то је човјекољубље; само онај који љуби брата свога тај љуби и Бога свога. Кад људи кажу да вјерују у Бога, те ријечи морају бити потврђене истинским дјелом, односно љубављу према свом ближњем као јединој и правој, истинској икони Бога невидљивога. Ако не љубимо човјека и брата, који нам је видљив, како можемо да волимо и љубимо Бога Који нам је невидљив, а Који је иманентан, односно приказује се по својим енергијама. Зато, они који хоће да иду за Христом морају да се одрекну онога што мисле да они јесу – свог ега, свог површног, умом створеног ја, односно онога што мислимо да јесмо. То значи да свој живот истински, људски, прави који смо добили од Бога као дар, не треба да заснивамо на пролазним, материјалним стварима, на чину, положају који смо стекли, да се тако уздижемо изнад других људи“.
Исто тако, казао је Владика, не треба ни да падамо у депресију и очајање ако немамо неки спољашњи, земљски положај, мислећи да смо, самим тим, инфериорни или мањи од других.
„Ми смо сви боголика бића, сваки човјек, па и оно „најћоравије створење Божје“, како је народ говорио, драгоцјеније је од цјелокупне васељене, управо, због тога што носи лик божански у себи и због тога за шта је предодређен у будућности, оно што Бог спрема за оне који Га љубе. То нам је јеванђељски наук - да овај мир литургијски, благословени, благодатни који смо примили кроз Свете Тајне, на светој Литуригији, ширимо из овог храма даље, куда се будемо кретали, да га унесемо у своје домове, међу пријатеље, комшије и друге људе, да по томе свједочимо да истински и прави Христови сљедбеници“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
